Foto: privatna arhiva

LICA

Ana

Monika

Žena

Mladić

Policajac

Mrtav pas

Muškarac bez prsta

Ljudi koji prolaze

PROLOG

Ovde se Ana i Monika, na samom početku svoje uzbudljive avanture, predstavljaju, veo­ma naivno, još uvek ne znajući zapravo šta će se desiti. Da znaju, drugačije bi to uradile. Ili uopšte ne bi uradile.

MONIKA

Ovaj palac

To nije običan palac

To nije nokat kost i meso

Malo crnog ispod nokta

Ovo je palac koji ima moć

Stvarnu moć

A ja ga bacam

Nemilice

Ne štedim

Kako stignem

I gde stignem

Jer ovaj palac može

Da privuče

Da zavede

Da preokrene

Da stopira

Svet

ANA

A sa dva palca

Još je lakše

MONIKA

Mi smo takmičarski par broj 47

U takmičenju u auto-stopiranju

Od Ernšeldsvika

ANA

Prelep grad

Fjord planine

Snežni vrhovi

Kao sa razglednice

MONIKA

Do nasumično izabranih

Palcem po mapi

Strezimirovaca

ANA

Pravila su jednostavna

Postoje samo četiri zapovesti

MONIKA

Mnogo manje

Nego u običnom svetu

To olakšava stvari

ANA

Pod jedan

Ne koristi novac, telefon i drugi prevoz osim zaustavljanja kola svojim palcem

MONIKA

Pod dva

Ne koristi drugi smeštaj osim svog šatora

ANA

Pod tri

Ne koristi drugo oružje u slučaju opasnosti osim osmeha ili kamena pored puta

MONIKA

Pod četiri

Ne sumnjaj a kad sumnjaš beži

ANA

Prvi stoperski par koji stigne

Na nasumično izabrano odredište

Pobeđuje

MONIKA

Mi imamo velike šanse

Za istorijsku pobedu

ANA

Lepe nalakirane nokte

Na palčevima

Frenč

MONIKA

Niko nas ne može odbiti

ANA

Osim toga

Mi imamo zanimljive priče

Za svakog ko se odluči

Da nas poveze

MONIKA

Mi smo dobitna kombinacija

ANA

Monika je praktikantkinja

Već posle nekoliko meseci

Besplatnog rada

I hiljada skuvanih kafa

Može se pohvaliti

Znatnim poslovnim uspesima

U ljudskim resursima

U kompaniji za prodaju

Supa iz kesice

MONIKA

Ana ume da sluša ljude

I da radi stoj na glavi

Ana naplaćuje dobro

Da priča umirujuće tihim glasom

I da uči ljude

Da rade stoj na glavi

ANA

Izabrale smo rutu

Koja nam u startu daje prednost

MONIKA

Svi pokazatelji govore

Da smo daleko ispred svih

Prošle smo

Pola kontinenta

ANA

Dolazimo

Još jedan korak i tu smo

Dva koraka nazad u istoriji

Tako je egzotično

MONIKA

Imaćemo o čemu da pričamo

Kad se vratimo kući

PRVA VOŽNJA

Ovde Ana i Monika, okupane jarkim suncem koji stvara pukotine u asfaltu i bore na njiho­vim mladim licima i laganim povetarcem koji njiše polja suncokreta uporno, tvrdoglavo ali zaslepljeno okrenutih ka svetlosti doživljavaju svoj prvi uspeh i saznaju sve o blagodetima savremenog urbanizma.

ANA

Znaš

Vazduh je isti

Nekako

Mislim čini mi se

Isti

Da isti

Evo udišem duboko

MONIKA

Prestani i traži

ANA

Tražim

Ali mogu valjda

I da dišem

MONIKA

Taj je sitan

Taj nije ni za mrava

ANA

Nastavljam da tražim

MONIKA

Ja taj neću nositi

ANA

Nastavljam da tražim

MONIKA

Vidi

Ovaj je lep

Masivan

Obao

Glatak

Dobro leži u ruci

Pravo hladno oružje

Nije težak

Ali ubitačan

Možemo da počnemo

ANA

Bacam prst

MONIKA

Sve je tu

Osmeh

Da znaju da misliš dobro

Pogled direktno u oči

Jer kad te gleda

Ne može da odbije

Ne može da skrene pogled

Jer će i skrenuti s puta

Torbe u blizini

Da ne misle da si kurva

Pristojna odeća

Da ne misle da si klošarka

Velika kartonska tabla

Sa natpisom tvoje destinacije

ANA

I čim smo digle prst

Jedna kola se užurbano zaustavljaju

Koče iz sve snage

MONIKA

Baš nas žele

ANA

Dobar dan

ŽENA

Uđite

Šta čekate

Šta se stidite

Stoperke

A stide se

To se ne vidi često

Ja sam u svoje vreme

Ulazila glavom

(i kroz šoferšajbnu)

Bez obzira

ANA

Vi ste nam prvi

Nismo znale

Da ćemo imati

Toliko sreće

Imamo stvarno

Zlatne prste

MONIKA

Ulazimo

ŽENA

Prvi put ste ovde

I ako ste pametne

Poslednji

ANA

Ako nam se dopadne

Što da ne i drugi

Volim da se vraćam na mesta

Sa kojima se povežem

Kao da imam još jedan dom

A domova nikad dosta

Kada živimo u svetu

Stambene krize

MONIKA

Volimo da putujemo

To oplemenjuje dušu

A najviše volimo da idemo

Dalje od onoga što znamo

Svaki put donosi promenu

I ko zna kako ćemo izgledati

Na njegovom kraju

ŽENA

Dokle idete

MONIKA

Dokle god možete

ŽENA

Dok ne nestane benzina

MONIKA

Zlatni ste

ŽENA

E da sam zlatna

Sad ne bih bila ovde

Nego bih samu sebe prodala odmah

Da li ste čule

Da se skidaju cipele

Kad se uđe u nečiju kuću

ANA

Da čule smo

Neki ljudi insistiraju

U Japanu morate da imate

Posebne papuče za stan

Posebne za kupatilo

Naskidala sam se cipela

Za ceo život

ŽENA

Pa tako je i kod mene

ANA

Lepo da vodite računa

O higijeni

ŽENA

Drugim rečima

Molim vas skinite cipele

ANA

Izvinite

Nismo shvatile

Da vi ovde živite

ŽENA

Pa gde ću drugde

Uzeli mi kuću

Kažu nikad nije bila moja

Nova su to vremena

Mora se živeti u kolima

Nema se drugde

Takav je život

MONIKA

Potpuno vas razumem

Svi su u dugovima svuda

Treba razmišljati unapred

Takvo je vreme

Uvek vršiti procenu rizika

Krediti su zlo

ŽENA

Ma kakvi dugovi

Došli ljudi isterali me

Grade neku zgradu

Kažu novi simbol grada

Najlepši pogled u srcu grada

Talas novog života

Proširuje gradsko jezgro,

ne stvarajući izdvojenu celinu

Kreira šetalište pored reke

sa mnogo zanimljivog sadržaja

Nudi privlačan javni prostor

za stanovnike i posetioce

Od istorijskih zgrada pravi nove dragulje

Stvara karakteristični komšijski ambijent

Daje veliki prostor namenjen pešacima

Modernizaciju grada diže na viši nivo,

kreirajući grad budućnosti

u kojem se na pametan način prožimaju

trgovina, kultura i svakodnevni život1

I ja šta ću

Sve stvari u auto i na put

MONIKA

Niste se žalili

ŽENA

Navikla sam se

Imam sve

Pumpe su moji toaleti

Šoferka je moj ram

Auto-put su moje slike

Sirena je moja muzika

Da zatrubim u to ime

Kako je pozadi

Komotno

ANA

Veoma je udobno

MONIKA

Mene malo

Ova daska za peglanje grebe

Ali inače je udobno

ŽENA

Poslužite se slobodno

Čime poželite

ANA

Hvala

Baš ste ljubazni

ŽENA

Eto jedini problem

Nemam kuhinju

Ali snalazim se

Je l’ vi kuvate

Ili vi tamo jedete samo podgrejano

ANA

Ja kuvam

Kineze

Tajlanđane

Vijetnamce

U poslednje vreme i Avganistance

Trudim se da eksperimentišem

Novi ukusi proširuju vidike

ŽENA

Ne bi se reklo

Ovako na oko

Reklo bi se neuhranjene

Hrana je bitna

Od toga nam zavisi zdravlje

I bitno je kako je pripremamo

To mora biti na najbolji način

ANA

Hrana je i afrodizijak

To mnogi kažu

ŽENA

Meni da vam iskreno kažem

I nije bila

Ali onda će vas ono

Što ću vam reći

Sigurno uzbuditi

Duplo dno

Emajlirani čelik

Termostat

Drška od najfinije plastike

Meni više ne treba

Inače to košta

Ja ću vam dati

Upola cene

To je posuđe za ceo život

Ostao mi je komplet

Poklon za venčanje

Nigde to nećete naći

MONIKA

Žao mi je

Mi nismo ponele novac na ovaj put

To je pravilo

Pod jedan

ŽENA

Ako nemate novac

Može i 6 grama zlata

Taj lančić na primer

To je otprilike

6 grama zlata

MONIKA

Taj lančić

To je poklon od moje bake

Pokojne

ŽENA

Baka bi bila ponosna

Sigurna sam

MONIKA

Uostalom mi ne možemo da ga nosimo

Imamo puno stvari

Teško to vaše lepo posuđe

Može da stane u ove rančeve

ŽENA

Čekajte

Morate da ga vidite

Pogledajte tamo iza vas

Osetite njegov sjaj u svojim očima

I to će biti ljubav na prvi pogled

Osetite kako lepo stoji u ruci

ANA

Lepo vam je posuđe

Stvarno lepo

To duplo dno

To me je uvek podsećalo

Na nešto

Skriveno

Potisnuto

Frojdovsko

Kulinarska psihoanaliza

MONIKA

Ćuti Ana

ANA

Kakvo je to duplo dno

MONIKA

Prestani Ana

ŽENA

Ništa se ne lepi

A kuva se u najboljim uslovima

Tako da svi zdravi sastojci

Ostaju u hrani

ANA

Kako ostaju

ŽENA

Lepo ostaju

Ostaju

Kako da ne ostaju

ANA

Pa ne znam ja

ŽENA

Ajde ćuti i kupuj

Dajem vam upola cene

Ne samo što vam dajem posuđe

Dajem vam rešenje za život

MONIKA

Ne možemo

Žao mi je

ANA

Uvek sam sanjala

O frojdovskim šerpama

Naći će nam se

Znaš šta nas sve čeka

MONIKA

Čeka nas da nosimo

Pet tona čelika

ŽENA

Emajliranog

U pravu je tvoja drugarica

Naći će vam se

MONIKA

Ja ih neću nositi

I ako zastaneš na putu

Neću uzeti

Pola kompleta

ANA

Uvek si bila surova

ŽENA

Nećete se pokajati

ANA

Monika hoćemo

MONIKA

Ja ću da se pretvaram

Da ništa ne čujem

ŽENA

Ako ga ne kupite

Ja nemam od čega

Da se vozim dalje

Čime da kupim bezin

Kako vam nije krivo

A to mi je jedino

Što mi je ostalo

MONIKA

Utoliko pre

Treba da čuvate svoj

Najvredniji kapital

I da ga uvećate

Kako mislite da ovo društvo napreduje

ANA

Nemojte da plačete

Stvarno

ŽENA

Molim vas

Pogrešićete

Vidite kako se moje suze

Pravilno slivaju po metalu

To znači odličan kvalitet

Molim vas kupite

Ovo lepo posuđe

MONIKA

Dobro koliko

ŽENA

Taj lančić

MONIKA

Ceo

ŽENA

Pa kako

Ako ne ceo

ANA

Monika daj

Šta će ti taj lančić

MONIKA

Treba mi

Ali

Evo lančić

ŽENA

I taj prsten

Pošto je ceo komplet

MONIKA

To niste rekli pre

ŽENA

Nisam možda jesam

Ko će to znati

Uglavnom i prsten

MONIKA

Evo prsten

ŽENA

Dobra odluka devojke

Nećete se pokajati

To je kvalitet koji traje

Godinama

Ne lepi se

Kunem se

Ne lepi se

ANA

Jedva čekam da isprobam

MONIKA

Na svojim leđima

ŽENA

Jeste to čelik

Ali lake su kao pero

MONIKA

Mogu da zamislim

Kako čelik može biti lak

ŽENA

Vidi još stopera

Što se danas stopira

ANA

Baš je gužva

ŽENA

E pa devojke

Ovde je našem putu kraj

Drago mi je bilo

ANA

Ali rekli ste

Dok imate benzina

ŽENA

Ne sećam se baš toga

MONIKA

Rekli ste

Dobro se sećam

ŽENA

Stvarno sam to rekla

Pa dobro

Evo može dovde

Šta vam fali

Lepa njiva

Prostranstvo

Svako će da vas primeti

Pogotovo kad zasijaju šerpe

ANA

Ali mi smo kupile vaše šerpe

ŽENA

E mnogo si dosadna

Kažem ti lepo ti je ovde

Ja moram da radim

Za razliku od vas dve

Ko će da proda ostalo posuđe

Ko će da plati benzin

Ko će da plati registraciju

Od čega ću ja da živim

MONIKA

Zar vam ovo nije bio poslednji

ŽENA

Ima ih još

Koliko hoćeš

A ima i još ljudi

Kojima je potrebno

Rešenje za život

Život nema milosti dete

Učinile ste mi mnogo

Drago mi je da ste bili moje gošće

Ali svakog gosta tri minuta dosta

A sad zatvorite vrata za sobom

I obujte se devojke

Da ne nazebete

DRUGA VOŽNJA

Ovde Ana i Monika usred asfalta i klasja, od­morišta, mirisa benzina i pokoje vrane koja ih značajno posmatra (možda su one ukusan plen?) spoznaju šta je ljubav prema zaposle­nosti, tako romantična da će ceo njihov put biti doveden u pitanje.

ANA

Njiva je stvarno prelepa

Rekla bih

Nestvarno prelepa

Da znam da je apsolutno

Stvarna

Na trenutak osećam se

Kao klasje pšenice

Koje se njiše

MONIKA

Ana umukni

ANA

Umuknem

MONIKA

Mi stopiramo

Ponovo stopiramo

Mi i šerpe

Mi i komplet šerpi

ANA

I klasje koje se njiše

Lepe su

Vidi se da su kvalitetne

MONIKA

Kvalitetne da se sedne na njih

ANA

Nisu nešto udobne

MONIKA

Diži prst Ana

ANA

Dižem prst

MONIKA

Prosečno vreme stopiranja

Za dve devojke je

Od pet do petnaest minuta

ANA

Za dve devojke sa šerpama

Možda i manje

MONIKA

Nije prošao ni minut

Vidi se kroz šoferku jedan mladić

ANA

Gledamo ga oči u oči

Njegove plave duboke oči

Plave kao Tihi okean

Bez plastičnog ostrva

I naftnih mrlja

MONIKA

To ne možeš da vidiš

To jednostavo ne možeš da vidiš

ANA

Dobro

Gledamo se oči u oči

I on kao hipnotisan staje

Dotrčavamo do njegovih kola

Vrata su već širom otvorena

Ovo je sudbina

MONIKA

Dobar dan

MLADIĆ

Ovo je sudbina

Kuda idete

MONIKA

Mi do Strezimirovaca

MLADIĆ

Upadajte

ANA

Ima mesta i za šerpe

MLADIĆ

Kako da ne

Lepe su vam te šerpe

ANA

Da

Dobra kupovina

MLADIĆ

Pričajte mi kako je tamo

Kod vas

ANA

Pa slično

Ima isto ovih njiva

Drveća

Vazduha

Svežeg vazduha

Automobila

Veoma slično

MLADIĆ

I još

MONIKA

Nema tu šta da se kaže

To su zgrade

Lokali

Ponovo zgrade

Neki park

I tako

Hladno je dosta

Ali sija nekad sunce

A i pada kiša

Ljudi onda nose kišobrane

MLADIĆ

A ljudi

Kakvi su ljudi

MONIKA

Debeli

Mršavi

Lepi

Ružni

Stvarno razni

MLADIĆ

Šta rade

ANA

Voze bicikl

Nose kape

Ljušte patlidžan

Zatvaraju otvaraju oči

Rade svašta

MLADIĆ

Divno

ANA

Gde si ti krenuo

MLADIĆ

Ne pitajte

ANA

Onda da ne pitamo

MLADIĆ

Dobro ako ne pitate

Onda ćemo da ćutimo

Bolje onda da kažem

Idem na razgovor za posao

Ovaj put

Koordinator za personalnu administraciju

Juče

Menadžer projekata za podršku procesima

Prekjuče

Specijalista za specijalizovane sisteme

Nakjuče

Samostalni disponent međunarodnog tran­sporta

Zamenik direktora održavanja

Radnik u proizvodnji

Saradnik u procesima unapređenja kvaliteta

ANA

Pa želimo ti sreću

MLADIĆ

To ne pomaže

ANA

Možda treba da se prekvalifikuješ

U specijalistu vožnje motornog vozila

MONIKA

Da li se spremaš

Moraš da se spremaš

Za svaki razgovor za posao

Moraš da projektuješ sliku

Koju poslodavac želi da vidi

Ispred sebe

Da je gleda

Da je promatra

Da misli

Ovo je možda ogledalo

Ovaj je dobar skoro kao ja

I ti si zaposlen

ANA

Ja na primer

Pred razgovor

Uvek radim vežbe disanja

Udahni

Izdahni

MLADIĆ

Udahnem

Izdahnem

ANA

Udahni

Izdahni

MLADIĆ

Udahnem

Izdahnem

ANA

Već je bolje

MONIKA

Takođe uspeh do posla

Postiže se pripremom

Temeljnom pripremom

ANA

Monika je stvarno

Specijalista u tome

MONIKA

Dobar dan

MLADIĆ

Dobar dan

MONIKA

Recite nam malo o sebi

MLADIĆ

Šta tu ima

Da se kaže

MONIKA

Ne

Ambiciozan motivisan

Sposoban da radim

Pod najgorim pritiskom

Raznih vrsta

Pritiskajte me

Ja ću da radim

I prekovremeno

I vikende

Slobodne dane volim

Da provodim u kancelariji

Ako je i samo zbog toga

Da zalijem cveće

Očistim automat za kafu

Zašto baš ovaj posao

MLADIĆ

Pa

Danas je bio u oglasima

MONIKA

Ne

Jer oduvek želim da radim kao

Specijalista specijalizovanih sistema

Od malena mi je to bio san

Kad su me pitali šta ću da budem kad pora­stem

Drugi su bili piloti a ja

Specijalista specijalizovanih sistema

Sad sam porastao ne baš mnogo

Ali i dalje želim da budem

Specijalista specijalizovanih sistema

Kada možete da počnete

MLADIĆ

Pa

Ne znam

MONIKA

Ne

Odmah

Istog trenutka

Evo sad

Recite mi gde mi je sto

Da stojim

Nema problema

Stajaću

Kakva su vam očekivanja za platu

MLADIĆ

Pa

Nikakva

MONIKA

E to je tačno

MLADIĆ

Barem jedno

MONIKA

Ako tako nastaviš

Uspeh je skoro zagarantovan

MLADIĆ

Eh

Kad bi tako bilo

MONIKA

Možda treba da postaneš

Samostalni preduzetnik

Treba smisliti

Originalnu

Profitabilnu

Biznis ideju

Imaš neku ideju

MLADIĆ

Nemam

ANA

Veruj u sebe

I imaćeš ideju

Udahni

Izdahni

MLADIĆ

Udahnem

Izdahnem

I baš

Evo baš ovog trenutka

Sinula mi je jedna

Odlična biznis ideja

ANA

Znala sam

To je zbog

Pravilnog rada

Dijafragme

MONIKA

Biti sam svoj preduzetnik

U tome je budućnost

U malim preduzetnicima

Koji postaju snaga tržišta

Ljudima su potrebne nove stvari

Specijalizovane stvari

Generalno i univerzalno je

Prevaziđeno

MLADIĆ

Znao sam da je sudbina

Što sam vas povezao

Odmah još na početku

I evo sada znam zašto

MONIKA

To me raduje

Inicijativa

Šta je to

Sapun od magarećeg mleka sa đumbirom

Ili

Ručno pravljena čokolada bivših radnika au­to-industrije

MLADIĆ

Ne

Moj plan

Uključuje i vas

MONIKA

Što da ne

Uvek sam spremna

Za poslovne ponude

Ako su profitabilne

I pod uslovom da ne uključuju

Skretanje s puta

Prolazno vreme za sad

Nije dobro

MLADIĆ

I taj plan

Omogući će mi

Dvostruki uspeh

Na svim planovima

ANA

To je prelepo

Baš se radujem

MLADIĆ

Dakle evo

Kako sad to da izvedem

Ne mogu baš da kleknem

Poginućemo

Nemam ni prsten

Evo

Da li bi se neka od vas udala

Za mene

Bilo koja

Nije važno

MONIKA

Kako to misliš udala

Kakav je to biznis plan

U tome ne vidim nikakav

Biznis plan

ANA

Ljubav će osvojiti svet

MLADIĆ

Tako mislim udala

Bila moja žena i tako to

MONIKA

Pa mi te ne znamo

Tek smo te upoznale

MLADIĆ

Uvek postoji

Ljubav na prvi pogled

Ne verujete u to

MONIKA

Ne

ANA

Ja da

Ali ne baš sad

Mislim u ovom trenutku

U tom tvom pogledu

MLADIĆ

Dobro

Svejedno

Hoćete da se udate za mene

MONIKA

Ja ne mogu tek tako

Da se udamo za nekog nepoznatog

Ne mogu tek tako sad

Da se udam za bilo koga

MLADIĆ

Recite da

Udajte se za mene

Šta vas košta

To je samo potpis

Nekoliko sekundi

Vama to ništa ne znači

A meni mnogo

Odlazim odavde

Nalazim posao

Već oženjen

Gledam te zgrade

I taj park

I to sunce kad ga ima

I te ljude koji

Otvaraju i zatvaraju oči

MONIKA

Ja bih veoma volela

Kada bi ti ovde zaustavio auto

I kada bismo mi ovde izašle

I mahnule ti

Zbogom

MLADIĆ

Ne morate da me volite

I ne moramo da živimo

Zajedno do kraja života

Dok nas smrt ne rastavi

Samo recite da

MONIKA

Ne

Ne možemo

Zaista ne možemo

Mi žurimo

Imamo i mi naš posao

Mi se takmičimo

Nemamo vremena

Sad za venčanja

MLADIĆ

To je jedan potpis

To nije ništa strašno

Uzmeš olovku u ruke

Potpišeš

To si sto puta uradila

Eto još jednom

ANA

Pa dobro ako je samo potpis

Ako će baš da ti znači

Monika možda da damo

Nama to nije ništa

Jedan brz potpis

MONIKA

Neću ti biti kuma

MLADIĆ

Matičar je tu iza ćoška

Daću gas

SAD SLEDI PAUZA KRATKA ALI NEOPHODNA DA SE TROJE MLADIH I ZALJUBLJENIH ODVEZU DO NAJBLIŽEG MATIČARA.

PAUZA.

ZAVRŠENA PAUZA.

ANA

Nisam to baš ovako zamišljala

MLADIĆ

Evo ubrao sam ti cveće

Tu na putu

Da imaš bidermajer

MONIKA

Ja ga hvatati neću

ANA

Lepo je

Malo prašnjavo

A venčanica

MLADIĆ

Evo ova zavesa

Može da posluži

Izgledaš savršeno

ANA

Malo mi je velika

Spada mi

A muzika

MLADIĆ

Muzika

Treba nam muzika

Evo radio

Vesti

ANA

Sad ćeš da slušaš vesti

MONIKA

Prva bračna svađa

MLADIĆ

Dobro neću

Evo druga stanica

Ajde sad samo reci da

ANA

Hm

Da

MLADIĆ

I ja isto

Dakle da

Niko nema ništa protiv

Niko

Svi su za

Da naravno svi su za

MONIKA

Dobro

Meni je to malo glupo

Ali ajde

MLADIĆ

Onda ćuti

ANA

Ne moram da uzmem

Tvoje prezime

MLADIĆ

Ne moraš

Ako nećeš

Sad potpis

ANA

Evo potpis

MLADIĆ

Možemo da se poljubimo

ANA

Dobro ne moramo

MLADIĆ

Ne moramo

Ali možemo

Dobro

Ne moramo

Ako baš nećeš

ANA

Eto to je to

MLADIĆ

Sad smo srećno venčani

ANA

Bacam bidermajer

Tri četiri sad

MONIKA

Pade na zemlju

Na prašnjavi put

Evo bacam kikiriki

Umesto pirinča

Da bude kao da je stvarno

ANA

Samo ova zavesa

Malo mi spada

Mogu da je skinem

Sad je gotovo

MLADIĆ

Prvo jedna fotografija

Da imam za uspomenu

Reci ptičica

ANA

Ptičica

MONIKA

Sada možemo dalje

Ana skidaj tu zavesu

Kasnimo

MLADIĆ

Evo da se rukujemo

Hvala na uspešnoj

Poslovnoj avanturi

I ostvarenom biznis planu

Idem sad

Daleko

ANA

E pa srećno

MLADIĆ

Hvala suprugo moja

Nikada te neću zaboraviti

ANA

Dobro

Jednom ćemo morati

Da se razvedemo

I da se zaboravimo

MLADIĆ

Uvek ćete ostati u mom srcu

Nadam se da ćete naći sreću

Kao ja svoju

Da ćete naći svoj biznis plan

Da ćete doći na cilj koji ste postavile

Nema vremena za gubljenje

Kada su ciljevi u pitanju

Zato idem ekspresno

MONIKA

Tu si u pravu

MLADIĆ

Zbogom devojke

ANA

Čekaj

Ostavićeš svoju suprugu ovde

Na magistrali

Prevezi nas bar

Do nekog normalnog proširenja

MONIKA

Otišao je

Stvarno je otišao

Kakav suprug

ANA

Otišao je

Živeli smo smo srećno

Do prvog raskršća

TREĆA VOŽNJA

Ovde Ana i Monika nakon pešačenja lokalnom magistralom prepunom izazova, pečenih pra­sića i orijentalnih tonova shvataju poentu ži­vota i telefonije.

ANA

Stopiramo

MONIKA

Ponovo stopiramo

ANA

I stopiramo

MONIKA

Moramo stopirati

Ambicioznije

Motivisanije

Jer vreme nam ne ide na ruku

A ni šoferi

Ana

Diži taj prst

I zaustavi nekog normalnog za promenu

I ne zaustavljaj

Neženje

Nezaposlene

Beskućnike

Bankrotirane

ANA

Dižem

MONIKA

I posle nekog vremena

Jedna kola se zaustavljaju

Imamo mnogo sreće

ANA

Ipak volela bih da se ova kola

Ne zaustavljaju

Volela bih da čekaju

Nekog drugog

MONIKA

Pogledaj oko sebe

Da li ima ikog drugog

Osim nas i klasja

ANA

Koje se njiše

MONIKA

Čekaćemo druga

Bolje da čekamo druga kola

ANA

On ide u rikverc

Monika u rikverc

Zabranjeno je ići u rikverc

Na magistrali

Idemo i mi u rikverc

Monika stiže

Šta da radimo

POLICAJAC

Uhapšene ste

MONIKA

Zašto

Kako uhapšene

ANA

Nismo mi ništa

Mi samo stojimo pored klasja

Evo stojimo ovako

Tu na ovoj njivi

I lepo nam je

POLICAJAC

Vidim da vam je lepo

ANA

Nismo ništa loše uradile

POLICAJAC

Niste

To vi mislite

MONIKA

Možete da proverite naše torbe

Nemamo ništa osim

Odeće

Malo hrane

Malo vode

Šatora

ANA

I posuđa

POLICAJAC

Lepo posuđe

Za ceo život

Vidi se kvalitetno

ANA

Jeste

Kvalitetno

POLICAJAC

Znači i vas je

I mene je jednom probala

Da natera da kupim

Komplet šerpi

Ali to su dobre šerpe

Važno je imati dobre šerpe

To je kapital za ceo život

Da vidim vaše pasoše

MONIKA

Evo

POLICAJAC

Lepo ste ispale

Molim vas uđite

ANA

Hapsite nas

Stvarno

POLICAJAC

Da

ANA

Ali ništa nismo uradile

POLICAJAC

Svako je nešto uradio

MONIKA

Ali mi nismo

POLICAJAC

Ma šalim se

Što ste naivne

ANA

Dobro je

POLICAJAC

Ne zamerite rešetke i lisice

To je sastavni deo enterijera

Zatvorite vrata za sobom

MONIKA

Vi ste više nego ljubazni

ANA

I što ste nas primili

I što nas niste uhapsili

POLICAJAC

Imam li razloga

ANA

Ne

Nikakvih razloga

Dobro

Ja sam jednom ukrala žvake

Ali me mrzelo da čekam red

POLICAJAC

Kuda ste krenule

Dokle idemo

MONIKA

Do Strezimirovaca

POLICAJAC

Kakva zabit

MONIKA

Veoma kasnimo

ANA

Oduvek sam htela

Da se vozim u policijskim kolima

Mislim ne s razlogom

Nisam ja neka buntovnica

Ali uvek me je to privlačilo

Da sam u opasnosti

A da znam da zapravo nisam

POLICAJAC

Ja bih vam ih rado poklonio

Da patrolirate ovim putem

Napred–nazad

Meni su se smučila

Idem napred–nazad ovim putem

Iako ni ne smem nikog da zaustavim

Šta ja imam nekog da zaustavljam

Da rizikujem svoj život

Danas su ljudi spremni na sve

Idem napred–nazad

Jer što da se vraćam kući

Kad više kući nema ko da me čeka

Sa toplom večerom

Radije patroliram

Napred–nazad

Nazad–napred

Vraćati se kući sam

Jesti iznova isto

I jesti to isto

Prekoputa nikoga

Svašta sam uradio

Da ona ostane prekoputa

Ali ništa

Nije pomoglo

Stolica je prazna

Vi ste udate

MONIKA

Ne

ANA

Ja jesam

Ali to nije ništa bilo

Baš za stvarno

POLICAJAC

Baš romantično

Žao mi je

MONIKA

I meni

POLICAJAC

Onda znate kako mi je

Sve sam uradio da mogu

Da uzmem kašiku nečeg

Pa pogledam u nju

Pa kašiku nečeg

Pa pogledam u nju

Ali sad samo zid gledam

Pa kašika nečeg

MONIKA

Možete možda

Da stavite njenu sliku na zid

Ili da probate

Da nađete ženu preko interneta

Mogućnosti za vas su prevelike

Ne treba da očajavate

Ili nabavite psa

Mačku

Kanarinca

POLICAJAC

Slika može da izbledi

A i nova žena i pas i kanarinac

Imaju rok trajanja

I šta ću ja onda

Sve ispočetka

MONIKA

Nimalo mi ne ličite

Na policajca

Ili bar

Onako kako ja

Zamišljam policajca

Ja sam uvek mislila

Da policajci treba da reše probleme

I svoje i tuđe

POLICAJAC

Ja sam ih rešavao

Išli smo prvo u bolnicu

Kod jednog doktora

Kod drugog doktora

Čekaj jedan red

Drugi red

Onda ponovo čekaj prvi red

Idi kod trećeg doktora

Pa kod prvog

Onda je trebalo da idemo

Kod četvrtog doktora

Jer ni prvi

Ni drugi

Ni treći

Ništa ne mogu

I onda je krenulo

Skupi pare

SMS da neko ostane

SMS da nekog ne izbace

SMS za život

SMS za da neko

Sedi prekoputa mene

Sutra

Da ja sedim

Prekoputa nekog

Ali sutra je došlo prebrzo

A SMS-ova je bilo

Premalo

ANA

Da sam znala

Poslala bih vam

Jedan SMS

Možda i nekoliko

POLICAJAC

Baš ste pažljivi

ANA

Ali vi imate još šanse

U vašim godinama

Svašta je pred vama

Još uvek

POLICAJAC

Mislite

MONIKA

Za sada put

I da nas odvezete

Tamo gde treba

A posle da

Ima svašta ispred vas

Penzija na primer

I smrt sigurna

Otplata kredita

POLICAJAC

Jedva čekam

MONIKA

To je sve realno

ANA

Ali ima i lepih stvari

POLICAJAC

Možda

Možda ima

Na primer

Evo znam jednu lepu stvar

Koji biste mogle da učinite

Za mene

ANA

Možemo da probamo

MONIKA

Ako ne oduzima vreme

Kasnimo

POLICAJAC

Na primer

Kada biste vi

Pošle sa mnom na večeru

I sele prekoputa mene

To bi za mene bila dupla sreća

MONIKA

To nam je skretanje s puta

Žao mi je

Mi smo stvarno u žurbi

POLICAJAC

Šta je to

Sat dva

Gore dole

To bi bilo samo

Jedno malo skretanje

Dole–gore

Napred–nazad

Naravno ne insistiram na tome

Ali učinili biste mi mnogo

MONIKA

Možemo SMS

Da vam uplatimo

Za večeru

Ali mi žurimo

ANA

Ja jesam

Pomalo gladna

POLICAJAC

Umem ja

Da napravim vreme

Pa nisam za džabe policajac

Upalim rotaciono

Idemo preko dozovoljene

To je ipak hitan slučaj

MONIKA

Ne

Zaista ne

Već smo dosta

Skretale s puta

Ove šerpe nas usporavaju još

Zaista

Nemamo taj luksuz

POLICAJAC

Vi ionako izgledate

Kao da vam treba večera

Je l’ ste jele

Niste

Vidi vam se u licu

Laž izrečena organu javnog reda i mira

Kažnjiva je

ANA

Pa slabo

MONIKA

Ćuti Ana

Jele smo

POLICAJAC

Čovek mora dobro jesti

Kako ćete da stojite

Da držite te palčeve

Ako niste dobro jele

MONIKA

Imamo žvake

Hoćete žvaku

Mislim

Nisu kradene

POLICAJAC

Moja je dužnost

Da vas zaštitim

Kao policajac

To je moja osnovna dužnost

Ja moram

Da vas odvedem na večeru

Inače vi ćete neuhranjene

Crći kao pas

Pored puta

MONIKA

Molim vas

Ako možemo

Da izađemo ovde

POLICAJAC

Žao mi je

Ovo je moja dužnost

Palim sirenu

Rotaciono osvetljava put

Ka sreći

VEČERA

Ovde se Monika i Ana prepuštaju preko po­trebnom obroku za svakog takmičara i takmi­čarku, kratkom predahu i uživanju u specija­litetima i pobedi za sva čula. A prava pobeda je blizu.

POLICAJAC

Prijatno

ANA

Zaista je prijatno

Ali mislim da je dovoljno

Dvadeset sedam ćevapa

Šest kupus-salata

Sedam ljutih paprika

Pola kila luka

Devet parčadi hleba

Tri tanjira supe

Čačkalice

Salvete

Mrvice

POLICAJAC

Uzmi još jedan

Ne sme da se baci

Jedan zalogaj

Pa pogled

Jedan zalogaj

Pa pogled

Molim vas

Donesite nam

Još jednom ovo

Neka traje

MONIKA

Kako mislite traje

POLICAJAC

Ne priča se punih usta

MONIKA

Koliko ovo traje

Rekle smo da žurimo

POLICAJAC

Kako koliko

Zna se koliko večera traje

Sve do dezerta

A mi smo na predjelu

MONIKA

Onda ćemo odmah dezert

POLICAJAC

Posle svakog zalogaja

Toplo mi je oko srca

Bolje bi vam bilo da ostanete

Jer na prazan stomak

Postajem nestrpljiv

Lakše hapsim

MONIKA

Ja ću zvati policiju

POLICAJAC

A zagrcnuću se

Od smeha

Ostajete

I to je naređenje

Rekao sam

Samo vi jedite na miru

Zalogaj po zalogaj

Punog stomaka se bolje putuje

Ostanite

Zalogaj po zalogaj

Molim vas

Uhapsiću vas

Zalogaj po zalogaj

Molim vas

Otišle su

Sad ću da jedem

Sam

Da jedem

Zalogaj po zalogaj

Da gledam u zid

Kašika nečega

Pa zid

Kašika nečega

Pa zid

Ima nešto

U tom zidu

Neka divna belina

Praznina

Podseća me

Na malter što sam ždrao

Kad sam bio mali

Koliko sam ga jeo

Mogao sam da sazidam

Kuću u stomaku

Kašika nečeg

Pa zid

Kašika nečeg

Pa zid

Kašika nečeg

Pa zid

Stiže mi SMS

Molimo izmirite

Dug od 909,26 dinara

U roku od osam dana

I izbegnite ukidanje

Odlaznog saobraćaja

Bacam telefon o zid

Kašika nečeg

Pa zid

MRTAV PAS

Punog stomaka, Ana i Monika lakše mogu da stopiraju i misle. Ovde spoznaju sve o biću, ni­štavilu i pre svega saobraćaju kako bi što mu­drije stigle do svog cilja, koji se polako na­zire na horizontu magistrale. Stiže kiša. Malo osveženja.

MONIKA

Ovo je nepodnošljivo

Mi smo u velikom zaostatku

Ne smemo više da skrećemo s puta

Ako još jednom skrenemo s puta

ANA

Pada kiša

Kako baš sada pada kiša

MONIKA

Dižem prst

I ništa

Ništa kao ovo što nas okružuje

Prolaze pored nas

Kao pored

Mrtvog psa

MRTAV PAS

Nemoj da vređaš

MONIKA

Je l’ on to nama

ANA

Ko to

MONIKA

Je l’ on to nešto hoće

ANA

Udahni

Izdahni

U harmoniji si sa svetom

U harmoniji si sa mrtvom prirodom

MONIKA

Udahnem

Izdahnem

MRTAV PAS

Ja izdahnuo

Zabila se zimska guma

Ćelava

Ostavila tragove na krznu

Ja ostavio tragove na asfaltu

Bar neke tragove

U mom bednom psećem životu

MONIKA

Udahnem

Izdahnem

ANA

I ja isto

MRTAV PAS

Izdahnem

Da sam mačka

Pa osam puta

Ovako samo jednom

MONIKA

On i dalje priča

ANA

Ne čujem ništa

Čujem samo

Vodopade

Cvrkut ptica

Zen muziku sa pilatesa

MRTAV PAS

Ja zvuk tog motora

Koji prolazi preko moje kičme

Vrti mi se u glavi

Ne može da izađe

Kao kad ti se pesma vrti u glavi

Moraš da je pustiš još jednom

Pa da prođe

A meni prolaze po kičmi

Auta šleperi traktori

Čujem stalno taj isti zvuk

Ali ne prolazi

Nikako da prođe

Hoće li proći

Hoće li proći

MONIKA

Nećemo ti ništa dati

Nemamo vremena

Moramo da stignemo

Je l’ razumeš

Mi moramo da stignemo

Razumeš

Moramo da stignemo

Razumeš

ANA

S kim to pričaš

MRTAV PAS

Zašto vi mislite da imate

Nešto da date

Čime ste vi zaslužile

Da ono što vi imate da date

Bude neprocenjivo

I vredno žudnje

Čak i kada ležite mrtvi

S crevima koja se razlivaju

Po neravnom

Punom rupa

Izbledelih crta

Ukradenih slojeva

Asfaltu

Jedino što vi možete da date je

Pogleda gađenja

A takav mi ne treba

Pogled sažaljenja

A takav mi ne treba

Zamišljen pogled u daljinu

Ni takav mi ne treba

Jer meni

Ništa ne treba

MONIKA

Umukni

Prestani

Umukni

MRTAV PAS

Baš je oblačno danas

Spira kiša lepo

Ove moje tragove

MONIKA

A sad da li me razumeš

AV AV AV AV AV AV

AV AV AV AV AV AV

AV AV AV AV AV AV

AV AV AV AV AV AV

AV AV AV AV AV AV

ANA

Udahni

Izdahni

U harmoniji si sa svetom

MONIKA

Idemo Ana

Idemo odavde

Ovo nije dobro mesto

Za stopiranje

ČETVRTA VOŽNJA

Ovde Ana i Monika, okupane blistavim kapima kiše, u misterioznoj noći pod jakom meseči­nom, na samo korak od cilja, spoznaju ono­stranost izazvanu privatizacijom i počinju da cene svoje vredne ruke i posebno prste.

MONIKA

Pada noć

To je najveći neprijatelj auto-stopera

Noću ne vidiš model kola

Noću ne vidiš registracije

Noću ne vidiš da li su stakla zatamnjena ili ne

Noću ne vidiš priveske na retrovizoru

Krsteve polumesece Davidove zvezde

Noću samo oni tebe vide

Tvoju kartonsku tablu

S koje su se slova razlila od kiše

ANA

Ovo nije onako

Kako sam zamišljala

MONIKA

Nismo tu da zamišljamo

Nego da pobedimo

ANA

Umorili su se prsti

I noge

Umorile su se i noge

MONIKA

Ne verujem da niko neće da stane

ANA

Niko neće da stane i to je činjenica

MONIKA

Gledaju nas

Taman pomisliš

Ali oni produže

ANA

U kolima se sigurno raspravljaju

Hoćemo

Nećemo

Mogli smo

MONIKA

Ni ne pomišljaju

Koliko bole noge

Koliko bole ovi prsti

Ljudi su sebični

I gledaju svoj put

ANA

I jedino što je stalo

Za sad

Je vetar koji njiše

Ovu njivu iza nas

Manje je hladno

MONIKA

Nisu čak ni stale

Ove bljutave misli

Što mi izlaze iz glave

ANA

Izgubićemo

MONIKA

Zaslepljuju nas svetlima

Dugim kratkim spuštenim

Bole oči od svetla

Bole oči od mraka

I kad će da prestanu da bole

ANA

Jedna kola se zaustavljaju

Na nekoliko metara od nas

Da li će se predomisliti

Sačekati nas da priđemo

A onda nagaziti na papučicu za gas

I nestati u noći

MONIKA

Ne

Ona nas čekaju

ANA

Izvinite

Mi idemo do Strezimirovaca

Da ne idete u tom pravcu

To klimanje znači da

Valjda

MONIKA

Savršeno

Samo da stignemo na vreme

To je jedino što nas zanima

ANA

Baš je lep dan

MONIKA

Veoma lep dan

ANA

Ništa ne kaže

MONIKA

Da izabereš

Drugu temu

ANA

Dobro

Druga tema

Put nije loš

Nema puno rupa

MONIKA

Za sad

ANA

To valjda

Isto znači da

MONIKA

Možda da izabereš

Neku treću temu

ANA

Odakle ste vi

MONIKA

Naravno da je odavde

ANA

Da

Odavde

MONIKA

Četvrta tema

ANA

Zašto ne pričate

MONIKA

Da

Zašto ne pričate

ANA

Ne priča

MONIKA

Možda bolje da ne priča

Brže ćemo stići

I bez problema

ANA

Nemam petu

Gledaćemo krajolik

U mraku

MONIKA

Prelep je

Krajolik pobede

Zaista prelep

Pogledaj samo

ANA

Divan mrak

MONIKA

Još kad bi mogao

Samo malo brže

ANA

Da

Malo brže

Zakasnićemo

MONIKA

Izvinite

Da li možete malo brže

ANA

Ništa

MONIKA

Da li vi čujete uopšte

ANA

Možda ne čuje

MUŠKARAC BEZ PRSTA

Devojke kao vi

U ovom mestu

Ne bi trebalo da stopiraju

Niko ovde ne bi trebalo da stopira

Ja evo i da hoću ne mogu

Nemam taj palac

ANA

Vi ipak pričate

MONIKA

I čujete

ANA

Stvarno

Nemate palac

Kakva slučajnost

Ako smem da pitam

Ako nije previše indiskretno

Izvinite ako ne treba da pitam ali

Šta se desilo

MUŠKARAC BEZ PRSTA

Ništa

Odsekao sam ga

ANA

Niste valjda

Mora da je bolelo

Tako bez anestezije

MUŠKARAC BEZ PRSTA

Nije bio neki naročiti bol

U odnosu na druge

Naročite bolove

ANA

Ne mogu to ni da zamislim

Pripašće mi muka

Povratiću svih 27 ćevapa

MUŠKARAC BEZ PRSTA

Meni je pripadala muka

Trinaest meseci

Koliko sam štrajkovao

Pa sam razmišljao koji da odsečem

Ima ih previše dvadeset

To su velike odluke koji odseći

I onda je izbor pao na palac

Pa sam ga odsekao

Mogao sam i drugi

Ali kad sam video da ni prvi

Nije ništa doneo

Ostavio sam ovaj drugi

Da bar imam jedan palac

Zatrebaće nekad

ANA

Niste mogli da ih tužite

MUŠKARAC BEZ PRSTA

Ništa ti ne znaš

A zato što ništa ne znaš

Svašta može da ti se desi

Na ovim putevima

Nisu ovo putevi za vas

MONIKA

Svaki put je za nas

Kada treba da dođemo

Do našeg cilja

Tu nema kompromisa

MUŠKARAC BEZ PRSTA

Da sam na vašem mestu

Ja bih se plašio

Ulazite u nepoznata kola

Sa nepoznatim ljudima

Šta kažu vaši roditelji

MONIKA

Ništa

Imamo dovoljno godina

Da ne kažu ništa

ANA

Moja majka je oduševljena

Misli da je to nesvakidašnja avantura

Ja se slažem

MUŠKARAC BEZ PRSTA

Toliko je na ovom svetu

Nenadanih okolnosti

A vi birate baš one

Najopasnije

Gde je verovatnoća velika

Da će vam se nešto desiti

MONIKA

Sredstva do cilja su brojna

MUŠKARAC BEZ PRSTA

Evo kako na primer da budete sigurne

Da vas ja neću odvesti

U najtamnije mesto ove zemlje

Prerezati vam grkljan

Iskopati rupu

Baciti vas u nju

Pa baciti kreča

Dosta kreča

Da vas niko ne može naći nikada

I zakopati vas

I upaliti motor

I nastaviti svojim putem

MONIKA

Mi to zaista ne znamo

ANA

Ali se nadamo da ste vi

Dobar čovek

Verovatnoća je velika

Da ste vi dobar čovek

MONIKA

Ipak mi se nadamo

Najviše od svega se nadamo

Da ćete nas vi odvesti

Na naš cilj

MUŠKARAC

To možda nikada

Nećete saznati

MONIKA

Kako to mislite

ANA

Zašto skrećete s puta

MONIKA

Zašto idemo u suprotnom smeru

MUŠKARAC

Vozim vas nazad

Odakle ste krenule

MONIKA

DA LI IMA KRAJA OVOM

PRESTANITE

DA LI MOŽE NEKO JEDNOSTAVNO

DA NAS JEBENO POVEZE

DA NEMA NIKAKVIH SKRETANjA

DA NEMA NIKAKVIH PROBLEMA

DA SAMO IDEMO OVIM PUTEM

I DA NAS OSTAVITE NEGDE

GDE GOD VAM ODGOVARA

DA LI JE TO MOGUĆE

NE TRAŽIMO MNOGO

SAMO JEDNU OBIČNU

JEBENU VOŽNjU

MUŠKARAC

Mislim da je to što tražite

Previše

IZNENADNA STATISTIKA

MONIKA

U prvom kao i u drugom slučaju posledice su približno jednake, u slučaju da je između pr­vog i drugog brojčani odnos 1:1. Jedina razlika je dakle u učestalosti događanja. Kako su po prirodi stvari u prvom slučaju događanja ne­brojeno češća nego u drugom slučaju doga­đanja, pa je već zbog same te činjenice utoliko veći rizik da će u prvom slučaju događanja po­sledice biti onakve kakve upravo ne želimo. To proizilazi iz zakona velikih brojeva. Zato, ono­me kome se mnogo puta to još nijedanput nije dogodilo, statistički gledajući, mogućnosti da će mu se to dogoditi baš upravo već sledeći put nepogrešivo progresivno rastu.2

NASTAVAK ČETVRTE VOŽNJE

MONIKA

Razmišljala sam i o šerpi od emajliranog čeli­ka. Ali sam ipak odustala.

ANA

Jurili smo baš brzo i prolazili sva ta mesta po­red kojih smo već prošli. Sve mi je ponovo prošlo pred očima.

MONIKA

Bio je obao, masivan, dobro je ležao u ruci. Izvadila sam ga iz spoljašnjeg džepa ranca. Stvarno je dobro ležao u ruci, stoji kao saliven u mojoj šaci. Tako dobro mi ništa nije stajalo. Osetila sam njegovu hladnoću pod svojim pr­stima koja se polako povlačila pred mojih 36,8 stepeni Celzijusovih. I gledala sam njegov po­tiljak, njegov potiljak niz koji su se slivale gra­ške znoja i njegove mokre čuperke sede kose na toj osunčanoj izbrazdanoj koži na kojoj se jasno ocrtavala linija majice.

ANA

Sve se desilo nekako brzo. Previše brzo. Ne mogu sad da se setim, volela bih da imam da­ljinski da premotam. Možda ipak ne. Ne. Ne bih volela da ga imam.

MONIKA

Samo jedan. Tup udar. I to je to. Nisam razmiš­ljala šta će se desiti dalje. Auto je sleteo.

ANA

Pogledala sam na zadnje sedište i videla sam Moniku sa kamenom u ruci. Oblim, masivnim, što dobro leži u ruci.

MONIKA

Trebalo je ranije da razmišljam da će auto da sleti. Odvojili smo se od zemlje. Poleteli smo. Bio je to neverovatan osećaj. Sećam se tog osećaja kao na skijanju kada ti se skije odvoje od zemlje. I setila sam se te mešavine straha i uzbuđenja dok sam skijala na Alpima. Setila sam se tih zimskih odmora i mirisa kuvanog vina i znojavih pancirki. Odvojili smo se od ze­mlje. Svidelo mi se, ali je trajalo kratko. Ubr­zo smo sleteli. Prebrzo smo sleteli. Tu na njivi bilo je neko drvo. Uvek sam se pitala što tako na njivama stoji po jedno drvo.

ANA

Pila sam mleko. Ne pijem inače mleko, izbega­vam laktozu, zbog problema sa varenjem. Ali mi se tada baš pilo mleko.

MONIKA

Drvo nas je ljubazno dočekalo, svom snagom svog debla, koje se tom prilikom malo nakri­vilo.

ANA

Nisam zamišljala to tako. Nisam ni imala vre­mena da zamišljam, ali da sam imala, sigurno to tako ne bih zamislila.

MONIKA

Ana je pila mleko. Uopšte mi nije bilo jasno zašto je baš tada uzela da pije mleko. Ana je dakle pila mleko. I baš u tom trenutku, kad smo udarili u drvo, mleko se razlilo po šofer­šajbni. To belo mleko je krenulo da se sliva niz staklo, niz obraze, niz šta god hoćeš.

ANA

Nisam to tako zamišljala. Mislila sam da će za­bljesnuti drečava crvena boja, oslepeti nas. A bilo je toplo i belo. Pomalo rajski. Sem što mi se retrovizor zabio u čelo.

MONIKA

Zajedno sa mlekom iz suvozačkog pretinca prosule su se neke stare novine, neke foto­grafije. Poletele su na sve strane po sedištima, kroz prozor, po njivi dobijajući još jedan sloj mleka i krvi.

ANA

Sledila sam se. Sad znam zašto se to kaže. Ne mogu da pomerim noge, ne mogu da pome­rim ruke, ne mogu da pomerim jezik, da ne­što kažem, da bilo šta kažem. A i da mogu ne znam šta bih i rekla.

MONIKA

Rekla sam: Uh.

ANA

Te fotografije bile su lepe. Na njoj je bila lepa devojka. Ličili su. To je bio taj polutužan po­gled, taj krivi nos, ta kosa, te ruke. Možda mu je bila ćerka.

MONIKA

Jedva sam izašla iz kola. Brava je bila zaglavljena i bila mi je potrebna nadčovečanska snaga da izađem. Zatvorila sam oči i gurala, gurala i gurala, vrata su zaškripala i otvorila se. Izašla sam napolje. Udahnula sam svež vazduh. Skoro pa je gotovo. Priroda prelepo miriše posle kiše.

ANA

Ostala sam u kolima. Jer sam se sledila. On je ležao, spokojno, glave spuštene na volan. Možda je konačno bio zadovoljan. Sa tim mle­kom po licu. Žao mi je. Mleku i krvi pridružuje se moja suza.

MONIKA

Gledam polje u zoru. Slušam tek probuđe­ne insekte. Klasje se stvarno nestvarno njiše. Sunce se pomalo pomalja. Život je lep. Nada postoji.

ANA

Među haosom u kolima nalazim novinske članke sa kojih se cedi ta mešavina tečnosti i krećem da čitam: UBIJENA STOPERKA; TELO DE­VOJKE NAĐENO ZAKOPANO NA NjIVI; OKREČILI MU ĆERKU; PREREZALI JOJ GRKLjAN I BACILI U RUPU; VOĐA SINDIKATA U CRNINI; TI SEBI PA­LAC, ONI TEBI ĆERKU; RADNIK BEZ PALCA OP­TUŽUJE VLASNIKE NOVE FABRIKE ZA UBISTVO ĆERKE; PREKINUO ŠTRAJK POSLE SMRTI ĆER­KE; PREREZAO PALAC ZA ISPUNjENjE USLOVA SINDIKATA; FABRIKA PRODATA DOMAĆEM INVE­STITORU; BDP SAMO RASTE; DANAS SUNČANO VREME. Čitam, sričem, slovo po slovo, ali ništa ne razumem taj jezik. I svuda lice te devojke i njegovo lice pored i ta ruka bez prsta pored. Pomeram vrata hoću da izađem. Guram, gu­ram, guram i ispadam naglavačke.

MONIKA

Ana stoji ispred mene i drži te papire. Gledam ovlaš naslove, ne mogu da se koncentrišem na ta slova, ništa ne razumem. Pogledam Anu koja stoji ukipljeno, kao neki duh, gleda kroz mene i ja onda shvatam da nema vremena.

ANA

I tako ćutim i stojim kao ukopana. I Monika tada odjednom.

MONIKA

TRČI ANA ŠTA GLEDAŠ JEBENO TRČI ŠTA GLEDAŠ NEMA NIŠTA DA SE GLEDA TRČI JEBENO TRČI ŠTA SI SE UKIPILA K’O DA SI PRVI PUT VIDELA KRV PA ZAR SE NISI NIKAD POSEKLA HAJDE GDE TI JE TIMSKI DUH GDE TI JE POBEDNIČKI DUH NE SMEŠ DA IZGUBIŠ MOTIVACIJU U NAJVAŽNIJEM TRENUTKU PODIGNI SE KRENI VEĆ JEDNOM ANA JEDAN DVA TRI SAD JEBOTE KOJA SI TI CMIZDRA­VICA ZAR JA MORAM DA TE VUČEM OSTALO JE JOŠ MALO NE MOŽEŠ SAD JEBENO DA STANEŠ POMERI SE ODATLE POMERI SE POMERI SE PO­MERI SE POMERI SE POMERI SE POMERI SE

KAD TI KAŽEM POMERI SE

ANA

Pomerila sam se

CILJ (KONAČNO)

Ovde Ana i Monika konačno spoznaju zna­čaj ostvarenih ciljeva za lično napredovanje, ma koliki oni bili, dok džogiraju po neravnom, rupičastom asfaltu, jer prepreke su bitne za razvoj i uspeh.

MONIKA

Više ne stopiramo

Sada trčimo

ANA

I saplićemo se

Pa trčimo

MONIKA

Trčimo

Šerpe odzvanjaju

Ana zašto si ih ponela

ANA

Nisam znala

Da treba da ostavim

MONIKA

I kola prolaze

Kamioni

Šleperi

I prvi put im okrećemo leđa

Prvi put nas nije briga

Za njihove poglede

Jer tu je

Vidimo je

Žuti se izdaleka

Presijava pod svetlom farova

Tabla za Strezimirovce

Ana požuri

Što se vučeš

ANA

Trčim najbrže što mogu

Ali ne mogu

MONIKA

Gledam oko sebe

Gledam da nema još nekog

Ali nema

Sve je čisto

U prednosti smo

ANA

Bole me leđa

I noge

MONIKA

Ćuti i trči Ana

Mi smo Telma i Luiz

ANA

Boli me i mozak malo

Ne mogu da trčim

A da mislim o svemu onom

Ne trčimo ka provaliji valjda

Ako smo Telma i Luiz

Nije to valjda taj kraj

Monika ja ne želim tako

MONIKA

Ti nemoj da misliš

Samo trči

ANA

U redu

Trčim

Nadajući se da ne trčim

Ka provaliji

MONIKA

Tu je to skretanje

ANA

Zašto nas ovi ljudi gledaju

Tako čudno

Da li su prvi put videli

Da neko trči

Ovaj trotoar

Ne pomaže

Sav je uništen

Kako da se trči po njemu

Zašto ovi ljudi ne vode računa

O trotoaru

Umesto što nas gledaju

Kako gledaju i hodaju

A da se ne sapletu

MONIKA

Ti samo gledaj pravo

I trči

Skrenule smo u ulicu

Još malo i tu je tačka

Ne smemo sad posustati

Pobeda nas čeka

Iza ugla

Čeka da nas zagrli

Poljubi u čelo

ANA

Misli su brže

Nego što trčim

Ne mogu da prestanem

Šerpe kloparaju

Teške su

Emajlirani čelik

I valjda provalija nije

Iza ćoška

Ja hoću da živim

MONIKA

Trčimo

Trčimo

Trčimo

Pobedi u susret

ANA

Zastajem da uhvatim dah

Dišem teško

Gledam u zemlju

Da li više vode izlazi iz mene

Kroz znoj

Ili kroz plač

MONIKA

Ono što misliš, to i privlačiš

Ono što radiš to ti se i vraća nazad

Ono u šta veruješ, to na kraju i dobiješ

Zato pazi šta sanjaš

Pazi šta želiš

Možda ti se i ostvari

ANA

Uvek sam mrzela

Motivacione poruke

Ali uprokos tome

Nastavljam da trčim

MONIKA

Čini mi se da se približavamo

ANA

Od jednom ispred nas

Preveliko prostranstvo

Osušene trave

Insekata

MONIKA

Tu smo

ANA

Tu smo

MONIKA

To je ta livada

ANA

Da li je to

Ta livada na kojoj

Nema nikog

MONIKA

Prve smo

ANA

Ta livada na kojoj

Nema ničeg

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Meni izgleda

Da ovde niko ne dolazi

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Da ima

Bar konfeta

Da ima

Bar buket cveća

Da ima

Bar pobedničko postolje

Da ima

Bar pobedničko posluženje

Da ima

Bar mrvica

Da ima

Bar nečeg

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Ne izgleda

Kao da će iko doći

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Meni izgleda

Kao da smo same

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Udahnem

Izdahnem

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Postaje hladno

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Niko neće doći

Zašto bi iko

Ovde dolazio

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Mi smo izgubile

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Mi smo izgubile

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Ja ne mogu nazad

Sve ovo ponovo

Sve ispočetka

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Možemo da ostanemo ovde

MONIKA

Mi smo pobedile

ANA

Lepa je ova livada

MONIKA

Mi smo pobedile

POVRATAK

Ovde Ana i Monika ne spoznaju naizgled ni­šta. Izgledaju kao da su već danima, već nede­ljama, već mesecima u svom kampu u Strezi­mirovcima. Njihov šator je odupreo najgorim naletima kiše i vetra i stoji čvrsto klinovima zabijen za zemlju.

Ana na logorskoj vatri, u šerpi od emajliranog čelika, jednoj iz izuzetnog kompleta, sprema jelo. Monika cepa drva.

Skućile su se.

ANA

Monika

Kada će drva

MONIKA

Stižu

ANA

Postavila sam sto

MONIKA

Da li si skuvala dovoljno

Kada dođu drugi

ANA

Dovoljno za sve

MONIKA

Kada dođu drugi

Mora da ima

Dovoljno za druge

ANA

Kao i svakog dana

Ima za sve Monika

Moram ovako

Da joj pričam

Inače neće seći drva

MONIKA

Moramo pripremiti

Lepu trpezu

Iako su izgubili

Moraju nešto

Da pojedu

To je iscrpljujuće putovanje

Potrebna je snaga

Za nazad

Potrebna je snaga

Za proslavu

Naše pobede

ANA

Naravno Monika naravno

Naravno da nisu došli

Ko bi lud stigao dovde

Samo ti iseci drva

A bila je simpatična devojka

MONIKA

Istina

Dugo im treba

Stigle smo prebrzo

Sada moramo da čekamo

ANA

Sigurno

Može se reći moja najbolja drugarica

MONIKA

Dobićemo medalje

ANA

I tako svaki dan

A onda zaspi

Srećom pa padne noć

Pa ljudi imaju potrebu

Da spavaju

Inače iskreno

Ja ne znam šta bih

Monika

Da ručamo

Ohladiće se

MONIKA

Moramo da ih sačekamo

ANA

Nek oni čekaju nas

Mi smo pobedile

Prijatno

MONIKA

Ukusno je

Lep je osećaj

Podgrejane hrane

Toplo je

Oko srca

Podseća me

Na kantinu na poslu

Taj miris

Izmešanih veštačkih sastojaka

Nedostaje samo

Miris opasnosti

Iz direktorske kancelarije

Ova supa od lišća izvrsna je

ANA

Ne brini

Kao i uvek

Ješćemo je

I sutra

I prekosutra

I nakosutra

I naknakosutra

Jedimo je danas

U miru

MONIKA

Mislim da čujem

Nešto u daljini

ANA

Tako svaki dan

Monika to je vetar

MONIKA

Mislim da neko nailazi

ANA

Možda neka krava

MONIKA

To su koraci

ANA

Ptice se deru

MONIKA

Prilaze nam

ANA

Bolje gledaj ispred sebe

U supu

Da ne promašiš

MONIKA

Idu prema nama

To su oni

ANA

Nikoga ne vidim

Monika jedi

MONIKA

Sa tugom u očima

ANA

Supa je izvrsna

MONIKA

Jer su izgubili

Gubitnici dolaze

Pobednici se raduju

ANA

Ja više to ne mogu da slušam

Svaki dan

MONIKA

Približavaju se

Znajući da idu uzalud

Da je njihov put

Bio besmislen

Jer tamo gde stižu

Ne čeka ih ništa dobro

Jer tamo gde stižu

Čeka ih poraz

Ali oni ipak idu

Idu ka cilju

ANA

Prestani

MONIKA

Pogledaj

ANA

Pogledam

Ovaj put

Monika je ipak u pravu

Oni stvarno idu

Gomila ljudi

Je l’ je i meni

Počelo da se priviđa

MONIKA

To su koraci gubitnika

ANA

Kako izgledaju umorno

Mora da je put bio težak

MONIKA

Put do pobede

Uvek je težak

ANA

Vidi im se na licima

Kroz svašta su prošli

Da bi ovde stigli

MONIKA

Ipak najvažnije je

Stići

ANA

Ne vidim

Nijedan osmeh na licu

Ne čujem

Nijedan uzdah olakšanja

Ne osećam

Da su to oni

MONIKA

Gubitnici ne mogu izgledati

Kao pobednici

Mi smo pobedile

Mi smo pobedile

Mi smo pobedile

Mi smo pobedile

Mi smo pobedile

Mi smo pobedile

Mi smo pobedile

Mi smo pobedile

To su ljudi koji prolaze. Horde prašnjavih, izgladnelih, čitave porodice prolaze pored Ane i Monike ni ne primećujući ih.

Monika oduševljeno skače bacajući suvo lišće kao konfete. Zaneseno gleda u nebo, za koje misli da ju je konačno pogledalo. Zrak sunca pada na nju – to je očigledno prosvetljenje. Ili slučajnost. Oni prolaze i odlaze. Ana ih gleda zbunjeno. Doziva ih.

HEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEJ.

Ali oni ne reaguju. Samo idu svojim putem, umorno, ali uporno. Korak po korak, zaobila­zeći ih. Ka nekom cilju. Tamo odakle su Ana i Monika krenule. Pre nekoliko meseci.

Tek se vide na horizontu. I polako nestaju. Sunce zalazi zajedno za njima. Sve to izgleda poluromantično.

Ana ih gleda pomalo tužno.

Monika ih ne gleda, ali je srećna.

Ana se okreće ka šatoru. Sakuplja šerpe. Za koje se ne lepi ništa.

Zašto? Ne zna.

I odlazi za ljudima koji prolaze, koji su sad već prošli daleko, povlačeći Moniku za rukav koja poslušno odlazi. Sa osmehom na licu.

Pobedničkim osmehom.

Neke ptice zapevaju.

K R A J

1 Preuzeto sa sajta građevinskog projekta Belgrade Waterfront: https://www.belgradewaterfront.com/rs/

2 Preuzeto pa izmenjeno sa foruma: http://forum.net.hr/forums/p/289231/8463251.aspx