Foto: privatna arhiva
LICA
Ana
Monika
Žena
Mladić
Policajac
Mrtav pas
Muškarac bez prsta
Ljudi koji prolaze
PROLOG
Ovde se Ana i Monika, na samom početku svoje uzbudljive avanture, predstavljaju, veoma naivno, još uvek ne znajući zapravo šta će se desiti. Da znaju, drugačije bi to uradile. Ili uopšte ne bi uradile.
MONIKA
Ovaj palac
To nije običan palac
To nije nokat kost i meso
Malo crnog ispod nokta
Ovo je palac koji ima moć
Stvarnu moć
A ja ga bacam
Nemilice
Ne štedim
Kako stignem
I gde stignem
Jer ovaj palac može
Da privuče
Da zavede
Da preokrene
Da stopira
Svet
ANA
A sa dva palca
Još je lakše
MONIKA
Mi smo takmičarski par broj 47
U takmičenju u auto-stopiranju
Od Ernšeldsvika
ANA
Prelep grad
Fjord planine
Snežni vrhovi
Kao sa razglednice
MONIKA
Do nasumično izabranih
Palcem po mapi
Strezimirovaca
ANA
Pravila su jednostavna
Postoje samo četiri zapovesti
MONIKA
Mnogo manje
Nego u običnom svetu
To olakšava stvari
ANA
Pod jedan
Ne koristi novac, telefon i drugi prevoz osim zaustavljanja kola svojim palcem
MONIKA
Pod dva
Ne koristi drugi smeštaj osim svog šatora
ANA
Pod tri
Ne koristi drugo oružje u slučaju opasnosti osim osmeha ili kamena pored puta
MONIKA
Pod četiri
Ne sumnjaj a kad sumnjaš beži
ANA
Prvi stoperski par koji stigne
Na nasumično izabrano odredište
Pobeđuje
MONIKA
Mi imamo velike šanse
Za istorijsku pobedu
ANA
Lepe nalakirane nokte
Na palčevima
Frenč
MONIKA
Niko nas ne može odbiti
ANA
Osim toga
Mi imamo zanimljive priče
Za svakog ko se odluči
Da nas poveze
MONIKA
Mi smo dobitna kombinacija
ANA
Monika je praktikantkinja
Već posle nekoliko meseci
Besplatnog rada
I hiljada skuvanih kafa
Može se pohvaliti
Znatnim poslovnim uspesima
U ljudskim resursima
U kompaniji za prodaju
Supa iz kesice
MONIKA
Ana ume da sluša ljude
I da radi stoj na glavi
Ana naplaćuje dobro
Da priča umirujuće tihim glasom
I da uči ljude
Da rade stoj na glavi
ANA
Izabrale smo rutu
Koja nam u startu daje prednost
MONIKA
Svi pokazatelji govore
Da smo daleko ispred svih
Prošle smo
Pola kontinenta
ANA
Dolazimo
Još jedan korak i tu smo
Dva koraka nazad u istoriji
Tako je egzotično
MONIKA
Imaćemo o čemu da pričamo
Kad se vratimo kući
PRVA VOŽNJA
Ovde Ana i Monika, okupane jarkim suncem koji stvara pukotine u asfaltu i bore na njihovim mladim licima i laganim povetarcem koji njiše polja suncokreta uporno, tvrdoglavo ali zaslepljeno okrenutih ka svetlosti doživljavaju svoj prvi uspeh i saznaju sve o blagodetima savremenog urbanizma.
ANA
Znaš
Vazduh je isti
Nekako
Mislim čini mi se
Isti
Da isti
Evo udišem duboko
MONIKA
Prestani i traži
ANA
Tražim
Ali mogu valjda
I da dišem
MONIKA
Taj je sitan
Taj nije ni za mrava
ANA
Nastavljam da tražim
MONIKA
Ja taj neću nositi
ANA
Nastavljam da tražim
MONIKA
Vidi
Ovaj je lep
Masivan
Obao
Glatak
Dobro leži u ruci
Pravo hladno oružje
Nije težak
Ali ubitačan
Možemo da počnemo
ANA
Bacam prst
MONIKA
Sve je tu
Osmeh
Da znaju da misliš dobro
Pogled direktno u oči
Jer kad te gleda
Ne može da odbije
Ne može da skrene pogled
Jer će i skrenuti s puta
Torbe u blizini
Da ne misle da si kurva
Pristojna odeća
Da ne misle da si klošarka
Velika kartonska tabla
Sa natpisom tvoje destinacije
ANA
I čim smo digle prst
Jedna kola se užurbano zaustavljaju
Koče iz sve snage
MONIKA
Baš nas žele
ANA
Dobar dan
ŽENA
Uđite
Šta čekate
Šta se stidite
Stoperke
A stide se
To se ne vidi često
Ja sam u svoje vreme
Ulazila glavom
(i kroz šoferšajbnu)
Bez obzira
ANA
Vi ste nam prvi
Nismo znale
Da ćemo imati
Toliko sreće
Imamo stvarno
Zlatne prste
MONIKA
Ulazimo
ŽENA
Prvi put ste ovde
I ako ste pametne
Poslednji
ANA
Ako nam se dopadne
Što da ne i drugi
Volim da se vraćam na mesta
Sa kojima se povežem
Kao da imam još jedan dom
A domova nikad dosta
Kada živimo u svetu
Stambene krize
MONIKA
Volimo da putujemo
To oplemenjuje dušu
A najviše volimo da idemo
Dalje od onoga što znamo
Svaki put donosi promenu
I ko zna kako ćemo izgledati
Na njegovom kraju
ŽENA
Dokle idete
MONIKA
Dokle god možete
ŽENA
Dok ne nestane benzina
MONIKA
Zlatni ste
ŽENA
E da sam zlatna
Sad ne bih bila ovde
Nego bih samu sebe prodala odmah
Da li ste čule
Da se skidaju cipele
Kad se uđe u nečiju kuću
ANA
Da čule smo
Neki ljudi insistiraju
U Japanu morate da imate
Posebne papuče za stan
Posebne za kupatilo
Naskidala sam se cipela
Za ceo život
ŽENA
Pa tako je i kod mene
ANA
Lepo da vodite računa
O higijeni
ŽENA
Drugim rečima
Molim vas skinite cipele
ANA
Izvinite
Nismo shvatile
Da vi ovde živite
ŽENA
Pa gde ću drugde
Uzeli mi kuću
Kažu nikad nije bila moja
Nova su to vremena
Mora se živeti u kolima
Nema se drugde
Takav je život
MONIKA
Potpuno vas razumem
Svi su u dugovima svuda
Treba razmišljati unapred
Takvo je vreme
Uvek vršiti procenu rizika
Krediti su zlo
ŽENA
Ma kakvi dugovi
Došli ljudi isterali me
Grade neku zgradu
Kažu novi simbol grada
Najlepši pogled u srcu grada
Talas novog života
Proširuje gradsko jezgro,
ne stvarajući izdvojenu celinu
Kreira šetalište pored reke
sa mnogo zanimljivog sadržaja
Nudi privlačan javni prostor
za stanovnike i posetioce
Od istorijskih zgrada pravi nove dragulje
Stvara karakteristični komšijski ambijent
Daje veliki prostor namenjen pešacima
Modernizaciju grada diže na viši nivo,
kreirajući grad budućnosti
u kojem se na pametan način prožimaju
trgovina, kultura i svakodnevni život1
I ja šta ću
Sve stvari u auto i na put
MONIKA
Niste se žalili
ŽENA
Navikla sam se
Imam sve
Pumpe su moji toaleti
Šoferka je moj ram
Auto-put su moje slike
Sirena je moja muzika
Da zatrubim u to ime
Kako je pozadi
Komotno
ANA
Veoma je udobno
MONIKA
Mene malo
Ova daska za peglanje grebe
Ali inače je udobno
ŽENA
Poslužite se slobodno
Čime poželite
ANA
Hvala
Baš ste ljubazni
ŽENA
Eto jedini problem
Nemam kuhinju
Ali snalazim se
Je l’ vi kuvate
Ili vi tamo jedete samo podgrejano
ANA
Ja kuvam
Kineze
Tajlanđane
Vijetnamce
U poslednje vreme i Avganistance
Trudim se da eksperimentišem
Novi ukusi proširuju vidike
ŽENA
Ne bi se reklo
Ovako na oko
Reklo bi se neuhranjene
Hrana je bitna
Od toga nam zavisi zdravlje
I bitno je kako je pripremamo
To mora biti na najbolji način
ANA
Hrana je i afrodizijak
To mnogi kažu
ŽENA
Meni da vam iskreno kažem
I nije bila
Ali onda će vas ono
Što ću vam reći
Sigurno uzbuditi
Duplo dno
Emajlirani čelik
Termostat
Drška od najfinije plastike
Meni više ne treba
Inače to košta
Ja ću vam dati
Upola cene
To je posuđe za ceo život
Ostao mi je komplet
Poklon za venčanje
Nigde to nećete naći
MONIKA
Žao mi je
Mi nismo ponele novac na ovaj put
To je pravilo
Pod jedan
ŽENA
Ako nemate novac
Može i 6 grama zlata
Taj lančić na primer
To je otprilike
6 grama zlata
MONIKA
Taj lančić
To je poklon od moje bake
Pokojne
ŽENA
Baka bi bila ponosna
Sigurna sam
MONIKA
Uostalom mi ne možemo da ga nosimo
Imamo puno stvari
Teško to vaše lepo posuđe
Može da stane u ove rančeve
ŽENA
Čekajte
Morate da ga vidite
Pogledajte tamo iza vas
Osetite njegov sjaj u svojim očima
I to će biti ljubav na prvi pogled
Osetite kako lepo stoji u ruci
ANA
Lepo vam je posuđe
Stvarno lepo
To duplo dno
To me je uvek podsećalo
Na nešto
Skriveno
Potisnuto
Frojdovsko
Kulinarska psihoanaliza
MONIKA
Ćuti Ana
ANA
Kakvo je to duplo dno
MONIKA
Prestani Ana
ŽENA
Ništa se ne lepi
A kuva se u najboljim uslovima
Tako da svi zdravi sastojci
Ostaju u hrani
ANA
Kako ostaju
ŽENA
Lepo ostaju
Ostaju
Kako da ne ostaju
ANA
Pa ne znam ja
ŽENA
Ajde ćuti i kupuj
Dajem vam upola cene
Ne samo što vam dajem posuđe
Dajem vam rešenje za život
MONIKA
Ne možemo
Žao mi je
ANA
Uvek sam sanjala
O frojdovskim šerpama
Naći će nam se
Znaš šta nas sve čeka
MONIKA
Čeka nas da nosimo
Pet tona čelika
ŽENA
Emajliranog
U pravu je tvoja drugarica
Naći će vam se
MONIKA
Ja ih neću nositi
I ako zastaneš na putu
Neću uzeti
Pola kompleta
ANA
Uvek si bila surova
ŽENA
Nećete se pokajati
ANA
Monika hoćemo
MONIKA
Ja ću da se pretvaram
Da ništa ne čujem
ŽENA
Ako ga ne kupite
Ja nemam od čega
Da se vozim dalje
Čime da kupim bezin
Kako vam nije krivo
A to mi je jedino
Što mi je ostalo
MONIKA
Utoliko pre
Treba da čuvate svoj
Najvredniji kapital
I da ga uvećate
Kako mislite da ovo društvo napreduje
ANA
Nemojte da plačete
Stvarno
ŽENA
Molim vas
Pogrešićete
Vidite kako se moje suze
Pravilno slivaju po metalu
To znači odličan kvalitet
Molim vas kupite
Ovo lepo posuđe
MONIKA
Dobro koliko
ŽENA
Taj lančić
MONIKA
Ceo
ŽENA
Pa kako
Ako ne ceo
ANA
Monika daj
Šta će ti taj lančić
MONIKA
Treba mi
Ali
Evo lančić
ŽENA
I taj prsten
Pošto je ceo komplet
MONIKA
To niste rekli pre
ŽENA
Nisam možda jesam
Ko će to znati
Uglavnom i prsten
MONIKA
Evo prsten
ŽENA
Dobra odluka devojke
Nećete se pokajati
To je kvalitet koji traje
Godinama
Ne lepi se
Kunem se
Ne lepi se
ANA
Jedva čekam da isprobam
MONIKA
Na svojim leđima
ŽENA
Jeste to čelik
Ali lake su kao pero
MONIKA
Mogu da zamislim
Kako čelik može biti lak
ŽENA
Vidi još stopera
Što se danas stopira
ANA
Baš je gužva
ŽENA
E pa devojke
Ovde je našem putu kraj
Drago mi je bilo
ANA
Ali rekli ste
Dok imate benzina
ŽENA
Ne sećam se baš toga
MONIKA
Rekli ste
Dobro se sećam
ŽENA
Stvarno sam to rekla
Pa dobro
Evo može dovde
Šta vam fali
Lepa njiva
Prostranstvo
Svako će da vas primeti
Pogotovo kad zasijaju šerpe
ANA
Ali mi smo kupile vaše šerpe
ŽENA
E mnogo si dosadna
Kažem ti lepo ti je ovde
Ja moram da radim
Za razliku od vas dve
Ko će da proda ostalo posuđe
Ko će da plati benzin
Ko će da plati registraciju
Od čega ću ja da živim
MONIKA
Zar vam ovo nije bio poslednji
ŽENA
Ima ih još
Koliko hoćeš
A ima i još ljudi
Kojima je potrebno
Rešenje za život
Život nema milosti dete
Učinile ste mi mnogo
Drago mi je da ste bili moje gošće
Ali svakog gosta tri minuta dosta
A sad zatvorite vrata za sobom
I obujte se devojke
Da ne nazebete
DRUGA VOŽNJA
Ovde Ana i Monika usred asfalta i klasja, odmorišta, mirisa benzina i pokoje vrane koja ih značajno posmatra (možda su one ukusan plen?) spoznaju šta je ljubav prema zaposlenosti, tako romantična da će ceo njihov put biti doveden u pitanje.
ANA
Njiva je stvarno prelepa
Rekla bih
Nestvarno prelepa
Da znam da je apsolutno
Stvarna
Na trenutak osećam se
Kao klasje pšenice
Koje se njiše
MONIKA
Ana umukni
ANA
Umuknem
MONIKA
Mi stopiramo
Ponovo stopiramo
Mi i šerpe
Mi i komplet šerpi
ANA
I klasje koje se njiše
Lepe su
Vidi se da su kvalitetne
MONIKA
Kvalitetne da se sedne na njih
ANA
Nisu nešto udobne
MONIKA
Diži prst Ana
ANA
Dižem prst
MONIKA
Prosečno vreme stopiranja
Za dve devojke je
Od pet do petnaest minuta
ANA
Za dve devojke sa šerpama
Možda i manje
MONIKA
Nije prošao ni minut
Vidi se kroz šoferku jedan mladić
ANA
Gledamo ga oči u oči
Njegove plave duboke oči
Plave kao Tihi okean
Bez plastičnog ostrva
I naftnih mrlja
MONIKA
To ne možeš da vidiš
To jednostavo ne možeš da vidiš
ANA
Dobro
Gledamo se oči u oči
I on kao hipnotisan staje
Dotrčavamo do njegovih kola
Vrata su već širom otvorena
Ovo je sudbina
MONIKA
Dobar dan
MLADIĆ
Ovo je sudbina
Kuda idete
MONIKA
Mi do Strezimirovaca
MLADIĆ
Upadajte
ANA
Ima mesta i za šerpe
MLADIĆ
Kako da ne
Lepe su vam te šerpe
ANA
Da
Dobra kupovina
MLADIĆ
Pričajte mi kako je tamo
Kod vas
ANA
Pa slično
Ima isto ovih njiva
Drveća
Vazduha
Svežeg vazduha
Automobila
Veoma slično
MLADIĆ
I još
MONIKA
Nema tu šta da se kaže
To su zgrade
Lokali
Ponovo zgrade
Neki park
I tako
Hladno je dosta
Ali sija nekad sunce
A i pada kiša
Ljudi onda nose kišobrane
MLADIĆ
A ljudi
Kakvi su ljudi
MONIKA
Debeli
Mršavi
Lepi
Ružni
Stvarno razni
MLADIĆ
Šta rade
ANA
Voze bicikl
Nose kape
Ljušte patlidžan
Zatvaraju otvaraju oči
Rade svašta
MLADIĆ
Divno
ANA
Gde si ti krenuo
MLADIĆ
Ne pitajte
ANA
Onda da ne pitamo
MLADIĆ
Dobro ako ne pitate
Onda ćemo da ćutimo
Bolje onda da kažem
Idem na razgovor za posao
Ovaj put
Koordinator za personalnu administraciju
Juče
Menadžer projekata za podršku procesima
Prekjuče
Specijalista za specijalizovane sisteme
Nakjuče
Samostalni disponent međunarodnog transporta
Zamenik direktora održavanja
Radnik u proizvodnji
Saradnik u procesima unapređenja kvaliteta
ANA
Pa želimo ti sreću
MLADIĆ
To ne pomaže
ANA
Možda treba da se prekvalifikuješ
U specijalistu vožnje motornog vozila
MONIKA
Da li se spremaš
Moraš da se spremaš
Za svaki razgovor za posao
Moraš da projektuješ sliku
Koju poslodavac želi da vidi
Ispred sebe
Da je gleda
Da je promatra
Da misli
Ovo je možda ogledalo
Ovaj je dobar skoro kao ja
I ti si zaposlen
ANA
Ja na primer
Pred razgovor
Uvek radim vežbe disanja
Udahni
Izdahni
MLADIĆ
Udahnem
Izdahnem
ANA
Udahni
Izdahni
MLADIĆ
Udahnem
Izdahnem
ANA
Već je bolje
MONIKA
Takođe uspeh do posla
Postiže se pripremom
Temeljnom pripremom
ANA
Monika je stvarno
Specijalista u tome
MONIKA
Dobar dan
MLADIĆ
Dobar dan
MONIKA
Recite nam malo o sebi
MLADIĆ
Šta tu ima
Da se kaže
MONIKA
Ne
Ambiciozan motivisan
Sposoban da radim
Pod najgorim pritiskom
Raznih vrsta
Pritiskajte me
Ja ću da radim
I prekovremeno
I vikende
Slobodne dane volim
Da provodim u kancelariji
Ako je i samo zbog toga
Da zalijem cveće
Očistim automat za kafu
Zašto baš ovaj posao
MLADIĆ
Pa
Danas je bio u oglasima
MONIKA
Ne
Jer oduvek želim da radim kao
Specijalista specijalizovanih sistema
Od malena mi je to bio san
Kad su me pitali šta ću da budem kad porastem
Drugi su bili piloti a ja
Specijalista specijalizovanih sistema
Sad sam porastao ne baš mnogo
Ali i dalje želim da budem
Specijalista specijalizovanih sistema
Kada možete da počnete
MLADIĆ
Pa
Ne znam
MONIKA
Ne
Odmah
Istog trenutka
Evo sad
Recite mi gde mi je sto
Da stojim
Nema problema
Stajaću
Kakva su vam očekivanja za platu
MLADIĆ
Pa
Nikakva
MONIKA
E to je tačno
MLADIĆ
Barem jedno
MONIKA
Ako tako nastaviš
Uspeh je skoro zagarantovan
MLADIĆ
Eh
Kad bi tako bilo
MONIKA
Možda treba da postaneš
Samostalni preduzetnik
Treba smisliti
Originalnu
Profitabilnu
Biznis ideju
Imaš neku ideju
MLADIĆ
Nemam
ANA
Veruj u sebe
I imaćeš ideju
Udahni
Izdahni
MLADIĆ
Udahnem
Izdahnem
I baš
Evo baš ovog trenutka
Sinula mi je jedna
Odlična biznis ideja
ANA
Znala sam
To je zbog
Pravilnog rada
Dijafragme
MONIKA
Biti sam svoj preduzetnik
U tome je budućnost
U malim preduzetnicima
Koji postaju snaga tržišta
Ljudima su potrebne nove stvari
Specijalizovane stvari
Generalno i univerzalno je
Prevaziđeno
MLADIĆ
Znao sam da je sudbina
Što sam vas povezao
Odmah još na početku
I evo sada znam zašto
MONIKA
To me raduje
Inicijativa
Šta je to
Sapun od magarećeg mleka sa đumbirom
Ili
Ručno pravljena čokolada bivših radnika auto-industrije
MLADIĆ
Ne
Moj plan
Uključuje i vas
MONIKA
Što da ne
Uvek sam spremna
Za poslovne ponude
Ako su profitabilne
I pod uslovom da ne uključuju
Skretanje s puta
Prolazno vreme za sad
Nije dobro
MLADIĆ
I taj plan
Omogući će mi
Dvostruki uspeh
Na svim planovima
ANA
To je prelepo
Baš se radujem
MLADIĆ
Dakle evo
Kako sad to da izvedem
Ne mogu baš da kleknem
Poginućemo
Nemam ni prsten
Evo
Da li bi se neka od vas udala
Za mene
Bilo koja
Nije važno
MONIKA
Kako to misliš udala
Kakav je to biznis plan
U tome ne vidim nikakav
Biznis plan
ANA
Ljubav će osvojiti svet
MLADIĆ
Tako mislim udala
Bila moja žena i tako to
MONIKA
Pa mi te ne znamo
Tek smo te upoznale
MLADIĆ
Uvek postoji
Ljubav na prvi pogled
Ne verujete u to
MONIKA
Ne
ANA
Ja da
Ali ne baš sad
Mislim u ovom trenutku
U tom tvom pogledu
MLADIĆ
Dobro
Svejedno
Hoćete da se udate za mene
MONIKA
Ja ne mogu tek tako
Da se udamo za nekog nepoznatog
Ne mogu tek tako sad
Da se udam za bilo koga
MLADIĆ
Recite da
Udajte se za mene
Šta vas košta
To je samo potpis
Nekoliko sekundi
Vama to ništa ne znači
A meni mnogo
Odlazim odavde
Nalazim posao
Već oženjen
Gledam te zgrade
I taj park
I to sunce kad ga ima
I te ljude koji
Otvaraju i zatvaraju oči
MONIKA
Ja bih veoma volela
Kada bi ti ovde zaustavio auto
I kada bismo mi ovde izašle
I mahnule ti
Zbogom
MLADIĆ
Ne morate da me volite
I ne moramo da živimo
Zajedno do kraja života
Dok nas smrt ne rastavi
Samo recite da
MONIKA
Ne
Ne možemo
Zaista ne možemo
Mi žurimo
Imamo i mi naš posao
Mi se takmičimo
Nemamo vremena
Sad za venčanja
MLADIĆ
To je jedan potpis
To nije ništa strašno
Uzmeš olovku u ruke
Potpišeš
To si sto puta uradila
Eto još jednom
ANA
Pa dobro ako je samo potpis
Ako će baš da ti znači
Monika možda da damo
Nama to nije ništa
Jedan brz potpis
MONIKA
Neću ti biti kuma
MLADIĆ
Matičar je tu iza ćoška
Daću gas
SAD SLEDI PAUZA KRATKA ALI NEOPHODNA DA SE TROJE MLADIH I ZALJUBLJENIH ODVEZU DO NAJBLIŽEG MATIČARA.
PAUZA.
ZAVRŠENA PAUZA.
ANA
Nisam to baš ovako zamišljala
MLADIĆ
Evo ubrao sam ti cveće
Tu na putu
Da imaš bidermajer
MONIKA
Ja ga hvatati neću
ANA
Lepo je
Malo prašnjavo
A venčanica
MLADIĆ
Evo ova zavesa
Može da posluži
Izgledaš savršeno
ANA
Malo mi je velika
Spada mi
A muzika
MLADIĆ
Muzika
Treba nam muzika
Evo radio
Vesti
ANA
Sad ćeš da slušaš vesti
MONIKA
Prva bračna svađa
MLADIĆ
Dobro neću
Evo druga stanica
Ajde sad samo reci da
ANA
Hm
Da
MLADIĆ
I ja isto
Dakle da
Niko nema ništa protiv
Niko
Svi su za
Da naravno svi su za
MONIKA
Dobro
Meni je to malo glupo
Ali ajde
MLADIĆ
Onda ćuti
ANA
Ne moram da uzmem
Tvoje prezime
MLADIĆ
Ne moraš
Ako nećeš
Sad potpis
ANA
Evo potpis
MLADIĆ
Možemo da se poljubimo
ANA
Dobro ne moramo
MLADIĆ
Ne moramo
Ali možemo
Dobro
Ne moramo
Ako baš nećeš
ANA
Eto to je to
MLADIĆ
Sad smo srećno venčani
ANA
Bacam bidermajer
Tri četiri sad
MONIKA
Pade na zemlju
Na prašnjavi put
Evo bacam kikiriki
Umesto pirinča
Da bude kao da je stvarno
ANA
Samo ova zavesa
Malo mi spada
Mogu da je skinem
Sad je gotovo
MLADIĆ
Prvo jedna fotografija
Da imam za uspomenu
Reci ptičica
ANA
Ptičica
MONIKA
Sada možemo dalje
Ana skidaj tu zavesu
Kasnimo
MLADIĆ
Evo da se rukujemo
Hvala na uspešnoj
Poslovnoj avanturi
I ostvarenom biznis planu
Idem sad
Daleko
ANA
E pa srećno
MLADIĆ
Hvala suprugo moja
Nikada te neću zaboraviti
ANA
Dobro
Jednom ćemo morati
Da se razvedemo
I da se zaboravimo
MLADIĆ
Uvek ćete ostati u mom srcu
Nadam se da ćete naći sreću
Kao ja svoju
Da ćete naći svoj biznis plan
Da ćete doći na cilj koji ste postavile
Nema vremena za gubljenje
Kada su ciljevi u pitanju
Zato idem ekspresno
MONIKA
Tu si u pravu
MLADIĆ
Zbogom devojke
ANA
Čekaj
Ostavićeš svoju suprugu ovde
Na magistrali
Prevezi nas bar
Do nekog normalnog proširenja
MONIKA
Otišao je
Stvarno je otišao
Kakav suprug
ANA
Otišao je
Živeli smo smo srećno
Do prvog raskršća
TREĆA VOŽNJA
Ovde Ana i Monika nakon pešačenja lokalnom magistralom prepunom izazova, pečenih prasića i orijentalnih tonova shvataju poentu života i telefonije.
ANA
Stopiramo
MONIKA
Ponovo stopiramo
ANA
I stopiramo
MONIKA
Moramo stopirati
Ambicioznije
Motivisanije
Jer vreme nam ne ide na ruku
A ni šoferi
Ana
Diži taj prst
I zaustavi nekog normalnog za promenu
I ne zaustavljaj
Neženje
Nezaposlene
Beskućnike
Bankrotirane
ANA
Dižem
MONIKA
I posle nekog vremena
Jedna kola se zaustavljaju
Imamo mnogo sreće
ANA
Ipak volela bih da se ova kola
Ne zaustavljaju
Volela bih da čekaju
Nekog drugog
MONIKA
Pogledaj oko sebe
Da li ima ikog drugog
Osim nas i klasja
ANA
Koje se njiše
MONIKA
Čekaćemo druga
Bolje da čekamo druga kola
ANA
On ide u rikverc
Monika u rikverc
Zabranjeno je ići u rikverc
Na magistrali
Idemo i mi u rikverc
Monika stiže
Šta da radimo
POLICAJAC
Uhapšene ste
MONIKA
Zašto
Kako uhapšene
ANA
Nismo mi ništa
Mi samo stojimo pored klasja
Evo stojimo ovako
Tu na ovoj njivi
I lepo nam je
POLICAJAC
Vidim da vam je lepo
ANA
Nismo ništa loše uradile
POLICAJAC
Niste
To vi mislite
MONIKA
Možete da proverite naše torbe
Nemamo ništa osim
Odeće
Malo hrane
Malo vode
Šatora
ANA
I posuđa
POLICAJAC
Lepo posuđe
Za ceo život
Vidi se kvalitetno
ANA
Jeste
Kvalitetno
POLICAJAC
Znači i vas je
I mene je jednom probala
Da natera da kupim
Komplet šerpi
Ali to su dobre šerpe
Važno je imati dobre šerpe
To je kapital za ceo život
Da vidim vaše pasoše
MONIKA
Evo
POLICAJAC
Lepo ste ispale
Molim vas uđite
ANA
Hapsite nas
Stvarno
POLICAJAC
Da
ANA
Ali ništa nismo uradile
POLICAJAC
Svako je nešto uradio
MONIKA
Ali mi nismo
POLICAJAC
Ma šalim se
Što ste naivne
ANA
Dobro je
POLICAJAC
Ne zamerite rešetke i lisice
To je sastavni deo enterijera
Zatvorite vrata za sobom
MONIKA
Vi ste više nego ljubazni
ANA
I što ste nas primili
I što nas niste uhapsili
POLICAJAC
Imam li razloga
ANA
Ne
Nikakvih razloga
Dobro
Ja sam jednom ukrala žvake
Ali me mrzelo da čekam red
POLICAJAC
Kuda ste krenule
Dokle idemo
MONIKA
Do Strezimirovaca
POLICAJAC
Kakva zabit
MONIKA
Veoma kasnimo
ANA
Oduvek sam htela
Da se vozim u policijskim kolima
Mislim ne s razlogom
Nisam ja neka buntovnica
Ali uvek me je to privlačilo
Da sam u opasnosti
A da znam da zapravo nisam
POLICAJAC
Ja bih vam ih rado poklonio
Da patrolirate ovim putem
Napred–nazad
Meni su se smučila
Idem napred–nazad ovim putem
Iako ni ne smem nikog da zaustavim
Šta ja imam nekog da zaustavljam
Da rizikujem svoj život
Danas su ljudi spremni na sve
Idem napred–nazad
Jer što da se vraćam kući
Kad više kući nema ko da me čeka
Sa toplom večerom
Radije patroliram
Napred–nazad
Nazad–napred
Vraćati se kući sam
Jesti iznova isto
I jesti to isto
Prekoputa nikoga
Svašta sam uradio
Da ona ostane prekoputa
Ali ništa
Nije pomoglo
Stolica je prazna
Vi ste udate
MONIKA
Ne
ANA
Ja jesam
Ali to nije ništa bilo
Baš za stvarno
POLICAJAC
Baš romantično
Žao mi je
MONIKA
I meni
POLICAJAC
Onda znate kako mi je
Sve sam uradio da mogu
Da uzmem kašiku nečeg
Pa pogledam u nju
Pa kašiku nečeg
Pa pogledam u nju
Ali sad samo zid gledam
Pa kašika nečeg
MONIKA
Možete možda
Da stavite njenu sliku na zid
Ili da probate
Da nađete ženu preko interneta
Mogućnosti za vas su prevelike
Ne treba da očajavate
Ili nabavite psa
Mačku
Kanarinca
POLICAJAC
Slika može da izbledi
A i nova žena i pas i kanarinac
Imaju rok trajanja
I šta ću ja onda
Sve ispočetka
MONIKA
Nimalo mi ne ličite
Na policajca
Ili bar
Onako kako ja
Zamišljam policajca
Ja sam uvek mislila
Da policajci treba da reše probleme
I svoje i tuđe
POLICAJAC
Ja sam ih rešavao
Išli smo prvo u bolnicu
Kod jednog doktora
Kod drugog doktora
Čekaj jedan red
Drugi red
Onda ponovo čekaj prvi red
Idi kod trećeg doktora
Pa kod prvog
Onda je trebalo da idemo
Kod četvrtog doktora
Jer ni prvi
Ni drugi
Ni treći
Ništa ne mogu
I onda je krenulo
Skupi pare
SMS da neko ostane
SMS da nekog ne izbace
SMS za život
SMS za da neko
Sedi prekoputa mene
Sutra
Da ja sedim
Prekoputa nekog
Ali sutra je došlo prebrzo
A SMS-ova je bilo
Premalo
ANA
Da sam znala
Poslala bih vam
Jedan SMS
Možda i nekoliko
POLICAJAC
Baš ste pažljivi
ANA
Ali vi imate još šanse
U vašim godinama
Svašta je pred vama
Još uvek
POLICAJAC
Mislite
MONIKA
Za sada put
I da nas odvezete
Tamo gde treba
A posle da
Ima svašta ispred vas
Penzija na primer
I smrt sigurna
Otplata kredita
POLICAJAC
Jedva čekam
MONIKA
To je sve realno
ANA
Ali ima i lepih stvari
POLICAJAC
Možda
Možda ima
Na primer
Evo znam jednu lepu stvar
Koji biste mogle da učinite
Za mene
ANA
Možemo da probamo
MONIKA
Ako ne oduzima vreme
Kasnimo
POLICAJAC
Na primer
Kada biste vi
Pošle sa mnom na večeru
I sele prekoputa mene
To bi za mene bila dupla sreća
MONIKA
To nam je skretanje s puta
Žao mi je
Mi smo stvarno u žurbi
POLICAJAC
Šta je to
Sat dva
Gore dole
To bi bilo samo
Jedno malo skretanje
Dole–gore
Napred–nazad
Naravno ne insistiram na tome
Ali učinili biste mi mnogo
MONIKA
Možemo SMS
Da vam uplatimo
Za večeru
Ali mi žurimo
ANA
Ja jesam
Pomalo gladna
POLICAJAC
Umem ja
Da napravim vreme
Pa nisam za džabe policajac
Upalim rotaciono
Idemo preko dozovoljene
To je ipak hitan slučaj
MONIKA
Ne
Zaista ne
Već smo dosta
Skretale s puta
Ove šerpe nas usporavaju još
Zaista
Nemamo taj luksuz
POLICAJAC
Vi ionako izgledate
Kao da vam treba večera
Je l’ ste jele
Niste
Vidi vam se u licu
Laž izrečena organu javnog reda i mira
Kažnjiva je
ANA
Pa slabo
MONIKA
Ćuti Ana
Jele smo
POLICAJAC
Čovek mora dobro jesti
Kako ćete da stojite
Da držite te palčeve
Ako niste dobro jele
MONIKA
Imamo žvake
Hoćete žvaku
Mislim
Nisu kradene
POLICAJAC
Moja je dužnost
Da vas zaštitim
Kao policajac
To je moja osnovna dužnost
Ja moram
Da vas odvedem na večeru
Inače vi ćete neuhranjene
Crći kao pas
Pored puta
MONIKA
Molim vas
Ako možemo
Da izađemo ovde
POLICAJAC
Žao mi je
Ovo je moja dužnost
Palim sirenu
Rotaciono osvetljava put
Ka sreći
VEČERA
Ovde se Monika i Ana prepuštaju preko potrebnom obroku za svakog takmičara i takmičarku, kratkom predahu i uživanju u specijalitetima i pobedi za sva čula. A prava pobeda je blizu.
POLICAJAC
Prijatno
ANA
Zaista je prijatno
Ali mislim da je dovoljno
Dvadeset sedam ćevapa
Šest kupus-salata
Sedam ljutih paprika
Pola kila luka
Devet parčadi hleba
Tri tanjira supe
Čačkalice
Salvete
Mrvice
POLICAJAC
Uzmi još jedan
Ne sme da se baci
Jedan zalogaj
Pa pogled
Jedan zalogaj
Pa pogled
Molim vas
Donesite nam
Još jednom ovo
Neka traje
MONIKA
Kako mislite traje
POLICAJAC
Ne priča se punih usta
MONIKA
Koliko ovo traje
Rekle smo da žurimo
POLICAJAC
Kako koliko
Zna se koliko večera traje
Sve do dezerta
A mi smo na predjelu
MONIKA
Onda ćemo odmah dezert
POLICAJAC
Posle svakog zalogaja
Toplo mi je oko srca
Bolje bi vam bilo da ostanete
Jer na prazan stomak
Postajem nestrpljiv
Lakše hapsim
MONIKA
Ja ću zvati policiju
POLICAJAC
A zagrcnuću se
Od smeha
Ostajete
I to je naređenje
Rekao sam
Samo vi jedite na miru
Zalogaj po zalogaj
Punog stomaka se bolje putuje
Ostanite
Zalogaj po zalogaj
Molim vas
Uhapsiću vas
Zalogaj po zalogaj
Molim vas
Otišle su
Sad ću da jedem
Sam
Da jedem
Zalogaj po zalogaj
Da gledam u zid
Kašika nečega
Pa zid
Kašika nečega
Pa zid
Ima nešto
U tom zidu
Neka divna belina
Praznina
Podseća me
Na malter što sam ždrao
Kad sam bio mali
Koliko sam ga jeo
Mogao sam da sazidam
Kuću u stomaku
Kašika nečeg
Pa zid
Kašika nečeg
Pa zid
Kašika nečeg
Pa zid
Stiže mi SMS
Molimo izmirite
Dug od 909,26 dinara
U roku od osam dana
I izbegnite ukidanje
Odlaznog saobraćaja
Bacam telefon o zid
Kašika nečeg
Pa zid
MRTAV PAS
Punog stomaka, Ana i Monika lakše mogu da stopiraju i misle. Ovde spoznaju sve o biću, ništavilu i pre svega saobraćaju kako bi što mudrije stigle do svog cilja, koji se polako nazire na horizontu magistrale. Stiže kiša. Malo osveženja.
MONIKA
Ovo je nepodnošljivo
Mi smo u velikom zaostatku
Ne smemo više da skrećemo s puta
Ako još jednom skrenemo s puta
ANA
Pada kiša
Kako baš sada pada kiša
MONIKA
Dižem prst
I ništa
Ništa kao ovo što nas okružuje
Prolaze pored nas
Kao pored
Mrtvog psa
MRTAV PAS
Nemoj da vređaš
MONIKA
Je l’ on to nama
ANA
Ko to
MONIKA
Je l’ on to nešto hoće
ANA
Udahni
Izdahni
U harmoniji si sa svetom
U harmoniji si sa mrtvom prirodom
MONIKA
Udahnem
Izdahnem
MRTAV PAS
Ja izdahnuo
Zabila se zimska guma
Ćelava
Ostavila tragove na krznu
Ja ostavio tragove na asfaltu
Bar neke tragove
U mom bednom psećem životu
MONIKA
Udahnem
Izdahnem
ANA
I ja isto
MRTAV PAS
Izdahnem
Da sam mačka
Pa osam puta
Ovako samo jednom
MONIKA
On i dalje priča
ANA
Ne čujem ništa
Čujem samo
Vodopade
Cvrkut ptica
Zen muziku sa pilatesa
MRTAV PAS
Ja zvuk tog motora
Koji prolazi preko moje kičme
Vrti mi se u glavi
Ne može da izađe
Kao kad ti se pesma vrti u glavi
Moraš da je pustiš još jednom
Pa da prođe
A meni prolaze po kičmi
Auta šleperi traktori
Čujem stalno taj isti zvuk
Ali ne prolazi
Nikako da prođe
Hoće li proći
Hoće li proći
MONIKA
Nećemo ti ništa dati
Nemamo vremena
Moramo da stignemo
Je l’ razumeš
Mi moramo da stignemo
Razumeš
Moramo da stignemo
Razumeš
ANA
S kim to pričaš
MRTAV PAS
Zašto vi mislite da imate
Nešto da date
Čime ste vi zaslužile
Da ono što vi imate da date
Bude neprocenjivo
I vredno žudnje
Čak i kada ležite mrtvi
S crevima koja se razlivaju
Po neravnom
Punom rupa
Izbledelih crta
Ukradenih slojeva
Asfaltu
Jedino što vi možete da date je
Pogleda gađenja
A takav mi ne treba
Pogled sažaljenja
A takav mi ne treba
Zamišljen pogled u daljinu
Ni takav mi ne treba
Jer meni
Ništa ne treba
MONIKA
Umukni
Prestani
Umukni
MRTAV PAS
Baš je oblačno danas
Spira kiša lepo
Ove moje tragove
MONIKA
A sad da li me razumeš
AV AV AV AV AV AV
AV AV AV AV AV AV
AV AV AV AV AV AV
AV AV AV AV AV AV
AV AV AV AV AV AV
ANA
Udahni
Izdahni
U harmoniji si sa svetom
MONIKA
Idemo Ana
Idemo odavde
Ovo nije dobro mesto
Za stopiranje
ČETVRTA VOŽNJA
Ovde Ana i Monika, okupane blistavim kapima kiše, u misterioznoj noći pod jakom mesečinom, na samo korak od cilja, spoznaju onostranost izazvanu privatizacijom i počinju da cene svoje vredne ruke i posebno prste.
MONIKA
Pada noć
To je najveći neprijatelj auto-stopera
Noću ne vidiš model kola
Noću ne vidiš registracije
Noću ne vidiš da li su stakla zatamnjena ili ne
Noću ne vidiš priveske na retrovizoru
Krsteve polumesece Davidove zvezde
Noću samo oni tebe vide
Tvoju kartonsku tablu
S koje su se slova razlila od kiše
ANA
Ovo nije onako
Kako sam zamišljala
MONIKA
Nismo tu da zamišljamo
Nego da pobedimo
ANA
Umorili su se prsti
I noge
Umorile su se i noge
MONIKA
Ne verujem da niko neće da stane
ANA
Niko neće da stane i to je činjenica
MONIKA
Gledaju nas
Taman pomisliš
Ali oni produže
ANA
U kolima se sigurno raspravljaju
Hoćemo
Nećemo
Mogli smo
MONIKA
Ni ne pomišljaju
Koliko bole noge
Koliko bole ovi prsti
Ljudi su sebični
I gledaju svoj put
ANA
I jedino što je stalo
Za sad
Je vetar koji njiše
Ovu njivu iza nas
Manje je hladno
MONIKA
Nisu čak ni stale
Ove bljutave misli
Što mi izlaze iz glave
ANA
Izgubićemo
MONIKA
Zaslepljuju nas svetlima
Dugim kratkim spuštenim
Bole oči od svetla
Bole oči od mraka
I kad će da prestanu da bole
ANA
Jedna kola se zaustavljaju
Na nekoliko metara od nas
Da li će se predomisliti
Sačekati nas da priđemo
A onda nagaziti na papučicu za gas
I nestati u noći
MONIKA
Ne
Ona nas čekaju
ANA
Izvinite
Mi idemo do Strezimirovaca
Da ne idete u tom pravcu
To klimanje znači da
Valjda
MONIKA
Savršeno
Samo da stignemo na vreme
To je jedino što nas zanima
ANA
Baš je lep dan
MONIKA
Veoma lep dan
ANA
Ništa ne kaže
MONIKA
Da izabereš
Drugu temu
ANA
Dobro
Druga tema
Put nije loš
Nema puno rupa
MONIKA
Za sad
ANA
To valjda
Isto znači da
MONIKA
Možda da izabereš
Neku treću temu
ANA
Odakle ste vi
MONIKA
Naravno da je odavde
ANA
Da
Odavde
MONIKA
Četvrta tema
ANA
Zašto ne pričate
MONIKA
Da
Zašto ne pričate
ANA
Ne priča
MONIKA
Možda bolje da ne priča
Brže ćemo stići
I bez problema
ANA
Nemam petu
Gledaćemo krajolik
U mraku
MONIKA
Prelep je
Krajolik pobede
Zaista prelep
Pogledaj samo
ANA
Divan mrak
MONIKA
Još kad bi mogao
Samo malo brže
ANA
Da
Malo brže
Zakasnićemo
MONIKA
Izvinite
Da li možete malo brže
ANA
Ništa
MONIKA
Da li vi čujete uopšte
ANA
Možda ne čuje
MUŠKARAC BEZ PRSTA
Devojke kao vi
U ovom mestu
Ne bi trebalo da stopiraju
Niko ovde ne bi trebalo da stopira
Ja evo i da hoću ne mogu
Nemam taj palac
ANA
Vi ipak pričate
MONIKA
I čujete
ANA
Stvarno
Nemate palac
Kakva slučajnost
Ako smem da pitam
Ako nije previše indiskretno
Izvinite ako ne treba da pitam ali
Šta se desilo
MUŠKARAC BEZ PRSTA
Ništa
Odsekao sam ga
ANA
Niste valjda
Mora da je bolelo
Tako bez anestezije
MUŠKARAC BEZ PRSTA
Nije bio neki naročiti bol
U odnosu na druge
Naročite bolove
ANA
Ne mogu to ni da zamislim
Pripašće mi muka
Povratiću svih 27 ćevapa
MUŠKARAC BEZ PRSTA
Meni je pripadala muka
Trinaest meseci
Koliko sam štrajkovao
Pa sam razmišljao koji da odsečem
Ima ih previše dvadeset
To su velike odluke koji odseći
I onda je izbor pao na palac
Pa sam ga odsekao
Mogao sam i drugi
Ali kad sam video da ni prvi
Nije ništa doneo
Ostavio sam ovaj drugi
Da bar imam jedan palac
Zatrebaće nekad
ANA
Niste mogli da ih tužite
MUŠKARAC BEZ PRSTA
Ništa ti ne znaš
A zato što ništa ne znaš
Svašta može da ti se desi
Na ovim putevima
Nisu ovo putevi za vas
MONIKA
Svaki put je za nas
Kada treba da dođemo
Do našeg cilja
Tu nema kompromisa
MUŠKARAC BEZ PRSTA
Da sam na vašem mestu
Ja bih se plašio
Ulazite u nepoznata kola
Sa nepoznatim ljudima
Šta kažu vaši roditelji
MONIKA
Ništa
Imamo dovoljno godina
Da ne kažu ništa
ANA
Moja majka je oduševljena
Misli da je to nesvakidašnja avantura
Ja se slažem
MUŠKARAC BEZ PRSTA
Toliko je na ovom svetu
Nenadanih okolnosti
A vi birate baš one
Najopasnije
Gde je verovatnoća velika
Da će vam se nešto desiti
MONIKA
Sredstva do cilja su brojna
MUŠKARAC BEZ PRSTA
Evo kako na primer da budete sigurne
Da vas ja neću odvesti
U najtamnije mesto ove zemlje
Prerezati vam grkljan
Iskopati rupu
Baciti vas u nju
Pa baciti kreča
Dosta kreča
Da vas niko ne može naći nikada
I zakopati vas
I upaliti motor
I nastaviti svojim putem
MONIKA
Mi to zaista ne znamo
ANA
Ali se nadamo da ste vi
Dobar čovek
Verovatnoća je velika
Da ste vi dobar čovek
MONIKA
Ipak mi se nadamo
Najviše od svega se nadamo
Da ćete nas vi odvesti
Na naš cilj
MUŠKARAC
To možda nikada
Nećete saznati
MONIKA
Kako to mislite
ANA
Zašto skrećete s puta
MONIKA
Zašto idemo u suprotnom smeru
MUŠKARAC
Vozim vas nazad
Odakle ste krenule
MONIKA
DA LI IMA KRAJA OVOM
PRESTANITE
DA LI MOŽE NEKO JEDNOSTAVNO
DA NAS JEBENO POVEZE
DA NEMA NIKAKVIH SKRETANjA
DA NEMA NIKAKVIH PROBLEMA
DA SAMO IDEMO OVIM PUTEM
I DA NAS OSTAVITE NEGDE
GDE GOD VAM ODGOVARA
DA LI JE TO MOGUĆE
NE TRAŽIMO MNOGO
SAMO JEDNU OBIČNU
JEBENU VOŽNjU
MUŠKARAC
Mislim da je to što tražite
Previše
IZNENADNA STATISTIKA
MONIKA
U prvom kao i u drugom slučaju posledice su približno jednake, u slučaju da je između prvog i drugog brojčani odnos 1:1. Jedina razlika je dakle u učestalosti događanja. Kako su po prirodi stvari u prvom slučaju događanja nebrojeno češća nego u drugom slučaju događanja, pa je već zbog same te činjenice utoliko veći rizik da će u prvom slučaju događanja posledice biti onakve kakve upravo ne želimo. To proizilazi iz zakona velikih brojeva. Zato, onome kome se mnogo puta to još nijedanput nije dogodilo, statistički gledajući, mogućnosti da će mu se to dogoditi baš upravo već sledeći put nepogrešivo progresivno rastu.2
NASTAVAK ČETVRTE VOŽNJE
MONIKA
Razmišljala sam i o šerpi od emajliranog čelika. Ali sam ipak odustala.
ANA
Jurili smo baš brzo i prolazili sva ta mesta pored kojih smo već prošli. Sve mi je ponovo prošlo pred očima.
MONIKA
Bio je obao, masivan, dobro je ležao u ruci. Izvadila sam ga iz spoljašnjeg džepa ranca. Stvarno je dobro ležao u ruci, stoji kao saliven u mojoj šaci. Tako dobro mi ništa nije stajalo. Osetila sam njegovu hladnoću pod svojim prstima koja se polako povlačila pred mojih 36,8 stepeni Celzijusovih. I gledala sam njegov potiljak, njegov potiljak niz koji su se slivale graške znoja i njegove mokre čuperke sede kose na toj osunčanoj izbrazdanoj koži na kojoj se jasno ocrtavala linija majice.
ANA
Sve se desilo nekako brzo. Previše brzo. Ne mogu sad da se setim, volela bih da imam daljinski da premotam. Možda ipak ne. Ne. Ne bih volela da ga imam.
MONIKA
Samo jedan. Tup udar. I to je to. Nisam razmišljala šta će se desiti dalje. Auto je sleteo.
ANA
Pogledala sam na zadnje sedište i videla sam Moniku sa kamenom u ruci. Oblim, masivnim, što dobro leži u ruci.
MONIKA
Trebalo je ranije da razmišljam da će auto da sleti. Odvojili smo se od zemlje. Poleteli smo. Bio je to neverovatan osećaj. Sećam se tog osećaja kao na skijanju kada ti se skije odvoje od zemlje. I setila sam se te mešavine straha i uzbuđenja dok sam skijala na Alpima. Setila sam se tih zimskih odmora i mirisa kuvanog vina i znojavih pancirki. Odvojili smo se od zemlje. Svidelo mi se, ali je trajalo kratko. Ubrzo smo sleteli. Prebrzo smo sleteli. Tu na njivi bilo je neko drvo. Uvek sam se pitala što tako na njivama stoji po jedno drvo.
ANA
Pila sam mleko. Ne pijem inače mleko, izbegavam laktozu, zbog problema sa varenjem. Ali mi se tada baš pilo mleko.
MONIKA
Drvo nas je ljubazno dočekalo, svom snagom svog debla, koje se tom prilikom malo nakrivilo.
ANA
Nisam zamišljala to tako. Nisam ni imala vremena da zamišljam, ali da sam imala, sigurno to tako ne bih zamislila.
MONIKA
Ana je pila mleko. Uopšte mi nije bilo jasno zašto je baš tada uzela da pije mleko. Ana je dakle pila mleko. I baš u tom trenutku, kad smo udarili u drvo, mleko se razlilo po šoferšajbni. To belo mleko je krenulo da se sliva niz staklo, niz obraze, niz šta god hoćeš.
ANA
Nisam to tako zamišljala. Mislila sam da će zabljesnuti drečava crvena boja, oslepeti nas. A bilo je toplo i belo. Pomalo rajski. Sem što mi se retrovizor zabio u čelo.
MONIKA
Zajedno sa mlekom iz suvozačkog pretinca prosule su se neke stare novine, neke fotografije. Poletele su na sve strane po sedištima, kroz prozor, po njivi dobijajući još jedan sloj mleka i krvi.
ANA
Sledila sam se. Sad znam zašto se to kaže. Ne mogu da pomerim noge, ne mogu da pomerim ruke, ne mogu da pomerim jezik, da nešto kažem, da bilo šta kažem. A i da mogu ne znam šta bih i rekla.
MONIKA
Rekla sam: Uh.
ANA
Te fotografije bile su lepe. Na njoj je bila lepa devojka. Ličili su. To je bio taj polutužan pogled, taj krivi nos, ta kosa, te ruke. Možda mu je bila ćerka.
MONIKA
Jedva sam izašla iz kola. Brava je bila zaglavljena i bila mi je potrebna nadčovečanska snaga da izađem. Zatvorila sam oči i gurala, gurala i gurala, vrata su zaškripala i otvorila se. Izašla sam napolje. Udahnula sam svež vazduh. Skoro pa je gotovo. Priroda prelepo miriše posle kiše.
ANA
Ostala sam u kolima. Jer sam se sledila. On je ležao, spokojno, glave spuštene na volan. Možda je konačno bio zadovoljan. Sa tim mlekom po licu. Žao mi je. Mleku i krvi pridružuje se moja suza.
MONIKA
Gledam polje u zoru. Slušam tek probuđene insekte. Klasje se stvarno nestvarno njiše. Sunce se pomalo pomalja. Život je lep. Nada postoji.
ANA
Među haosom u kolima nalazim novinske članke sa kojih se cedi ta mešavina tečnosti i krećem da čitam: UBIJENA STOPERKA; TELO DEVOJKE NAĐENO ZAKOPANO NA NjIVI; OKREČILI MU ĆERKU; PREREZALI JOJ GRKLjAN I BACILI U RUPU; VOĐA SINDIKATA U CRNINI; TI SEBI PALAC, ONI TEBI ĆERKU; RADNIK BEZ PALCA OPTUŽUJE VLASNIKE NOVE FABRIKE ZA UBISTVO ĆERKE; PREKINUO ŠTRAJK POSLE SMRTI ĆERKE; PREREZAO PALAC ZA ISPUNjENjE USLOVA SINDIKATA; FABRIKA PRODATA DOMAĆEM INVESTITORU; BDP SAMO RASTE; DANAS SUNČANO VREME. Čitam, sričem, slovo po slovo, ali ništa ne razumem taj jezik. I svuda lice te devojke i njegovo lice pored i ta ruka bez prsta pored. Pomeram vrata hoću da izađem. Guram, guram, guram i ispadam naglavačke.
MONIKA
Ana stoji ispred mene i drži te papire. Gledam ovlaš naslove, ne mogu da se koncentrišem na ta slova, ništa ne razumem. Pogledam Anu koja stoji ukipljeno, kao neki duh, gleda kroz mene i ja onda shvatam da nema vremena.
ANA
I tako ćutim i stojim kao ukopana. I Monika tada odjednom.
MONIKA
TRČI ANA ŠTA GLEDAŠ JEBENO TRČI ŠTA GLEDAŠ NEMA NIŠTA DA SE GLEDA TRČI JEBENO TRČI ŠTA SI SE UKIPILA K’O DA SI PRVI PUT VIDELA KRV PA ZAR SE NISI NIKAD POSEKLA HAJDE GDE TI JE TIMSKI DUH GDE TI JE POBEDNIČKI DUH NE SMEŠ DA IZGUBIŠ MOTIVACIJU U NAJVAŽNIJEM TRENUTKU PODIGNI SE KRENI VEĆ JEDNOM ANA JEDAN DVA TRI SAD JEBOTE KOJA SI TI CMIZDRAVICA ZAR JA MORAM DA TE VUČEM OSTALO JE JOŠ MALO NE MOŽEŠ SAD JEBENO DA STANEŠ POMERI SE ODATLE POMERI SE POMERI SE POMERI SE POMERI SE POMERI SE POMERI SE
KAD TI KAŽEM POMERI SE
ANA
Pomerila sam se
CILJ (KONAČNO)
Ovde Ana i Monika konačno spoznaju značaj ostvarenih ciljeva za lično napredovanje, ma koliki oni bili, dok džogiraju po neravnom, rupičastom asfaltu, jer prepreke su bitne za razvoj i uspeh.
MONIKA
Više ne stopiramo
Sada trčimo
ANA
I saplićemo se
Pa trčimo
MONIKA
Trčimo
Šerpe odzvanjaju
Ana zašto si ih ponela
ANA
Nisam znala
Da treba da ostavim
MONIKA
I kola prolaze
Kamioni
Šleperi
I prvi put im okrećemo leđa
Prvi put nas nije briga
Za njihove poglede
Jer tu je
Vidimo je
Žuti se izdaleka
Presijava pod svetlom farova
Tabla za Strezimirovce
Ana požuri
Što se vučeš
ANA
Trčim najbrže što mogu
Ali ne mogu
MONIKA
Gledam oko sebe
Gledam da nema još nekog
Ali nema
Sve je čisto
U prednosti smo
ANA
Bole me leđa
I noge
MONIKA
Ćuti i trči Ana
Mi smo Telma i Luiz
ANA
Boli me i mozak malo
Ne mogu da trčim
A da mislim o svemu onom
Ne trčimo ka provaliji valjda
Ako smo Telma i Luiz
Nije to valjda taj kraj
Monika ja ne želim tako
MONIKA
Ti nemoj da misliš
Samo trči
ANA
U redu
Trčim
Nadajući se da ne trčim
Ka provaliji
MONIKA
Tu je to skretanje
ANA
Zašto nas ovi ljudi gledaju
Tako čudno
Da li su prvi put videli
Da neko trči
Ovaj trotoar
Ne pomaže
Sav je uništen
Kako da se trči po njemu
Zašto ovi ljudi ne vode računa
O trotoaru
Umesto što nas gledaju
Kako gledaju i hodaju
A da se ne sapletu
MONIKA
Ti samo gledaj pravo
I trči
Skrenule smo u ulicu
Još malo i tu je tačka
Ne smemo sad posustati
Pobeda nas čeka
Iza ugla
Čeka da nas zagrli
Poljubi u čelo
ANA
Misli su brže
Nego što trčim
Ne mogu da prestanem
Šerpe kloparaju
Teške su
Emajlirani čelik
I valjda provalija nije
Iza ćoška
Ja hoću da živim
MONIKA
Trčimo
Trčimo
Trčimo
Pobedi u susret
ANA
Zastajem da uhvatim dah
Dišem teško
Gledam u zemlju
Da li više vode izlazi iz mene
Kroz znoj
Ili kroz plač
MONIKA
Ono što misliš, to i privlačiš
Ono što radiš to ti se i vraća nazad
Ono u šta veruješ, to na kraju i dobiješ
Zato pazi šta sanjaš
Pazi šta želiš
Možda ti se i ostvari
ANA
Uvek sam mrzela
Motivacione poruke
Ali uprokos tome
Nastavljam da trčim
MONIKA
Čini mi se da se približavamo
ANA
Od jednom ispred nas
Preveliko prostranstvo
Osušene trave
Insekata
MONIKA
Tu smo
ANA
Tu smo
MONIKA
To je ta livada
ANA
Da li je to
Ta livada na kojoj
Nema nikog
MONIKA
Prve smo
ANA
Ta livada na kojoj
Nema ničeg
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Meni izgleda
Da ovde niko ne dolazi
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Da ima
Bar konfeta
Da ima
Bar buket cveća
Da ima
Bar pobedničko postolje
Da ima
Bar pobedničko posluženje
Da ima
Bar mrvica
Da ima
Bar nečeg
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Ne izgleda
Kao da će iko doći
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Meni izgleda
Kao da smo same
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Udahnem
Izdahnem
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Postaje hladno
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Niko neće doći
Zašto bi iko
Ovde dolazio
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Mi smo izgubile
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Mi smo izgubile
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Ja ne mogu nazad
Sve ovo ponovo
Sve ispočetka
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Možemo da ostanemo ovde
MONIKA
Mi smo pobedile
ANA
Lepa je ova livada
MONIKA
Mi smo pobedile
POVRATAK
Ovde Ana i Monika ne spoznaju naizgled ništa. Izgledaju kao da su već danima, već nedeljama, već mesecima u svom kampu u Strezimirovcima. Njihov šator je odupreo najgorim naletima kiše i vetra i stoji čvrsto klinovima zabijen za zemlju.
Ana na logorskoj vatri, u šerpi od emajliranog čelika, jednoj iz izuzetnog kompleta, sprema jelo. Monika cepa drva.
Skućile su se.
ANA
Monika
Kada će drva
MONIKA
Stižu
ANA
Postavila sam sto
MONIKA
Da li si skuvala dovoljno
Kada dođu drugi
ANA
Dovoljno za sve
MONIKA
Kada dođu drugi
Mora da ima
Dovoljno za druge
ANA
Kao i svakog dana
Ima za sve Monika
Moram ovako
Da joj pričam
Inače neće seći drva
MONIKA
Moramo pripremiti
Lepu trpezu
Iako su izgubili
Moraju nešto
Da pojedu
To je iscrpljujuće putovanje
Potrebna je snaga
Za nazad
Potrebna je snaga
Za proslavu
Naše pobede
ANA
Naravno Monika naravno
Naravno da nisu došli
Ko bi lud stigao dovde
Samo ti iseci drva
A bila je simpatična devojka
MONIKA
Istina
Dugo im treba
Stigle smo prebrzo
Sada moramo da čekamo
ANA
Sigurno
Može se reći moja najbolja drugarica
MONIKA
Dobićemo medalje
ANA
I tako svaki dan
A onda zaspi
Srećom pa padne noć
Pa ljudi imaju potrebu
Da spavaju
Inače iskreno
Ja ne znam šta bih
Monika
Da ručamo
Ohladiće se
MONIKA
Moramo da ih sačekamo
ANA
Nek oni čekaju nas
Mi smo pobedile
Prijatno
MONIKA
Ukusno je
Lep je osećaj
Podgrejane hrane
Toplo je
Oko srca
Podseća me
Na kantinu na poslu
Taj miris
Izmešanih veštačkih sastojaka
Nedostaje samo
Miris opasnosti
Iz direktorske kancelarije
Ova supa od lišća izvrsna je
ANA
Ne brini
Kao i uvek
Ješćemo je
I sutra
I prekosutra
I nakosutra
I naknakosutra
Jedimo je danas
U miru
MONIKA
Mislim da čujem
Nešto u daljini
ANA
Tako svaki dan
Monika to je vetar
MONIKA
Mislim da neko nailazi
ANA
Možda neka krava
MONIKA
To su koraci
ANA
Ptice se deru
MONIKA
Prilaze nam
ANA
Bolje gledaj ispred sebe
U supu
Da ne promašiš
MONIKA
Idu prema nama
To su oni
ANA
Nikoga ne vidim
Monika jedi
MONIKA
Sa tugom u očima
ANA
Supa je izvrsna
MONIKA
Jer su izgubili
Gubitnici dolaze
Pobednici se raduju
ANA
Ja više to ne mogu da slušam
Svaki dan
MONIKA
Približavaju se
Znajući da idu uzalud
Da je njihov put
Bio besmislen
Jer tamo gde stižu
Ne čeka ih ništa dobro
Jer tamo gde stižu
Čeka ih poraz
Ali oni ipak idu
Idu ka cilju
ANA
Prestani
MONIKA
Pogledaj
ANA
Pogledam
Ovaj put
Monika je ipak u pravu
Oni stvarno idu
Gomila ljudi
Je l’ je i meni
Počelo da se priviđa
MONIKA
To su koraci gubitnika
ANA
Kako izgledaju umorno
Mora da je put bio težak
MONIKA
Put do pobede
Uvek je težak
ANA
Vidi im se na licima
Kroz svašta su prošli
Da bi ovde stigli
MONIKA
Ipak najvažnije je
Stići
ANA
Ne vidim
Nijedan osmeh na licu
Ne čujem
Nijedan uzdah olakšanja
Ne osećam
Da su to oni
MONIKA
Gubitnici ne mogu izgledati
Kao pobednici
Mi smo pobedile
Mi smo pobedile
Mi smo pobedile
Mi smo pobedile
Mi smo pobedile
Mi smo pobedile
Mi smo pobedile
Mi smo pobedile
To su ljudi koji prolaze. Horde prašnjavih, izgladnelih, čitave porodice prolaze pored Ane i Monike ni ne primećujući ih.
Monika oduševljeno skače bacajući suvo lišće kao konfete. Zaneseno gleda u nebo, za koje misli da ju je konačno pogledalo. Zrak sunca pada na nju – to je očigledno prosvetljenje. Ili slučajnost. Oni prolaze i odlaze. Ana ih gleda zbunjeno. Doziva ih.
HEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEJ.
Ali oni ne reaguju. Samo idu svojim putem, umorno, ali uporno. Korak po korak, zaobilazeći ih. Ka nekom cilju. Tamo odakle su Ana i Monika krenule. Pre nekoliko meseci.
Tek se vide na horizontu. I polako nestaju. Sunce zalazi zajedno za njima. Sve to izgleda poluromantično.
Ana ih gleda pomalo tužno.
Monika ih ne gleda, ali je srećna.
Ana se okreće ka šatoru. Sakuplja šerpe. Za koje se ne lepi ništa.
Zašto? Ne zna.
I odlazi za ljudima koji prolaze, koji su sad već prošli daleko, povlačeći Moniku za rukav koja poslušno odlazi. Sa osmehom na licu.
Pobedničkim osmehom.
Neke ptice zapevaju.
K R A J
1 Preuzeto sa sajta građevinskog projekta Belgrade Waterfront: https://www.belgradewaterfront.com/rs/
2 Preuzeto pa izmenjeno sa foruma: http://forum.net.hr/forums/p/289231/8463251.aspx
