Foto: privatna arhiva
podići visok kameni stup
uklesati mu ruke oči glavu
ili ništa od toga
dati mu tek oblik
prizvati kroz njega moć
to je daleko od razumevanja
opire se formuli
nema ništa sa jedinicom mere
to ipak znači gospodariti
koraknuti izvan prostora
verovati u nečitljiv trag
započeti ples iz očaja
pretvoriti ga u slavljenički ples
naterati svetlost da piše po zemlji
ući u kovitlac poruka i privida
siguran u put povratka
milenijumima kasnije
pričaće se o cipelama
Van Gogovim ili neke seljanke
tražeći istinu u tome
no i to je možda ples iz očaja
slavljeničko sputavanje slepe sile
odricanje brzini prava na presto
zaustavljanje vremena u trku
vrsta hvatanja srećnog časa
za kosu usput mu docrtanu
VERNI JOHANES
kaže stajala si tamo
kao grčka boginja
u oku mu vidim
mermernu statuu
tako hladna bezruka ohola
spremna na počinak
na dnu mora
kamen je dobar mislim
od njega prave temelje
o njega se i talasi lome
ponekad iz njega niče cveće
verni johanes se spremno skameni
to vernost zna
da učini od ljudi
dobar je kamen ponekad mislim
ima i oblik
spoljašnji okvir
ima i tajnu
skrivenu iskru
hiljadu lica
i još mnogo pod dletom
neki ga pokatkad
mešaju s hlebom
stavljaju na hrpe i čine mogile
bacaju s ramena
kamenuju se
nose ga pod jezikom
ili mu se klanjaju
ako je dovoljno velik i crn
ako je propisno visok i ravan
ako je obrađen i u prstenu
ako je svetleći predmet na nebu
dobar je kamen
na njega liče izborani starci
vreme je dletom urezalo šare
koliko se talasa o njih razbilo
koliko je cveća tu niklo
pod vetrom
pod zajapurenim suncem
to je ravno incidentu
kamen je sasvim dobar
recimo ona otpala ruka
gomile otpalih ruku statua
otišlih da diraju druga mesta
ruke su samosvojne
u njima je kamena nezavisnost
stajala si tamo
kao venerin bezdušni kip
nije baš tako rekao
tibulo mu brat blizanac
možda zna da koža i kamen se traže
nerazdvojni su
kao johanes i vernost
MIRIS
sve počinje pričom o velikom drvetu
izraslom iz malog semena
sve počinje sunčevim izlaskom
miris se prostire rajskim vrtom
brine me ko je tu sadio drveće
zašto je pogrešio
ili ako nije bilo greške
kako ne shvatam smisao te ljubavi
sve se nastavlja pričom o gradnji
o velikom spomeniku
nedosežnoj kuli ili najdužem zidu
najvećoj medresi
grandioznoj grobnici
najsnažnijem dvoru za mrtvu dragu
brine me ta veza kamena i moći
nema tu mesta za seme i plod
jednostavno je pukao krug
i tačke vremena od centra se udaljile
neko je krivo spojio večnost i daljinu
neko je rešio da uzjaše vreme
bogovi su umrli od smeha
brine me ko je tu pogrešio
ili ako nije bilo greške
ko će mi vratiti smisao te ljubavi
