Foto: Vanja Čerimagić
“… Jer kako je moguće pozivati se na Isusa Hrista, jednog od najvećih revolucionara ikada, koji je imao hrabrosti da pljune javnom moralu u lice i da u svoj pokret primi sve one koji su poželeli da mu se pridruže: ribare i bludnice, drvodelje i prosjake, između ostalih”, piše za Fokalizator svome eseju srpski književni kritičar Vladimir Arsenić
ZABRANJENO JE OBRAĐIVATI I DALJE OBJAVLJIVATI TEKST, BEZ PISANE SAGLASNOSTI REDAKCIJE FOKALIZATORA
Dozvoliću mogućnost da postoje istinski hrišćani među sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve. Verovatnoća nije velika, ali postoji. Siguran sam da većina sveštenika Sveto pismo nije pročitala, a ako i jeste, zaboravila ga je odmah po čitanju, a možda ga i spalila kao kompromitujući materijal. Jer kako je moguće pozivati se na Isusa Hrista, jednog od najvećih revolucionara ikada, koji je imao hrabrosti da pljune javnom moralu u lice i da u svoj pokret primi sve one koji su poželeli da mu se pridruže: ribare i bludnice, drvodelje i prosjake, između ostalih. Dozvoliću mogućnost da je među njima bilo i onih koji su osećali seksualnu privlačnost prema pripadnicima/pripadnicama istog pola, odnosno da kažem to savremenim rečnikom, nije mala šansa da je među Isusovim sledbenicima bilo, ima i biće osoba LBGTIQ orijentacija.
Skočimo sad nekih dve hiljade godina unapred od onog vremena kad je Isus hodao zemljom. Svratimo do Srbije, zemlje čuda, a onda skočimo i da Vršca, sedišta Episkopije banatske i upoznajmo hristomolitelja i starešinu svim sveštenicima banatskim koji se zove Nikanor. Veliki hrišćanin je to, pravi. Onaj koji u svom obraćanju pastvi kaže kako bi da ima oružje pucao u ljude koji šetaju ulicama u okviru nedavno održanog Europrajda u Beogradu. Zamislite sad Isusa Hrista gore na nebesima, ili gde god da je. Šta bi on rekao junaku našeg doba Nikanoru? Dozvoliću mogućnost da dotičnog boga nema, jer da ga ima morao bi jasno i glasno da nam se ukaže i da se javno postidi Nikanorovih reči koji vodi svoj prljavi krstaški rat protiv LBGTIQ osoba. Naravno da Nikanor nije jedini sveštenik zbog kojeg bi dotični gospodin trebalo da se postidi. Lista tih i takvih koji su pozivali na nasilje u ime božje je toliko dugačka da bismo njome mogli nebesa da prekrijemo.
Ipak, malo je grozomornijih izjava od ove. Ne samo zato što dolazi iz usta jednog od episkopa Srpske pravoslavne crkve u kojoj je moguće da se ordenom okiti i neko poput Vojislava Šešelja, nego zato što je uticaj ove porezom neopterećene nevladine organizacije u tesnoj saradnji s vlašću na populaciju u zemlji u kojoj je nominalno zvanična crkva zapravo priličan, da ne kažem prevelik. I ne samo to, njen pogubni uticaj širi se i u susednim državama na način koji je apsolutno neprimeren, odnosno koji predstavlja direktno mešanje u unutrašnje uređenje suvernih država, ali to je druga priča, ne manje odvratna i opasna.
Jasno je da Nikanorov poziv na krstaški rat i uništenje LBGTIQ osoba nije pretnja samo njima, nego svima nama koji mislimo da je ljudski voleti i da je svaka ljubav dobrodošla, te da oni koji se vole to smeju i treba jasno i glasno, te javno i da pokažu. Dozvoliću mogućnost da među nama ima ateista, agnostika, budista, muslimana, rastafarijanaca, pastafarijanaca… Siguran sam da bi u koloni na Europrajdu ili bilo kom Prajdu u svetu bio i onaj u čije ime Nikanor poziva na oružje. Jednako sam siguran da bi Nikanor s velikim užitkom pucao u Njega.
