Ovo nijesu mogli ljepše napravit’.
Potom se vratio svojim drugovima.
,,Konačno je stiga’.”, rekao je Aleksandar Deretić, spazivši ga.
,,E nije mora dolazit’.”, dodade Miloš sarkastično.
,,E fino vi mene dočekate.”, odvrati povratnik.
,,Saša, što će ti taj kofer? Robert je reka’ da idemo na kratko krstarenje.”, rekao je Martinović pogledavši Sašu, koji je u tom momentu zatvarao jedan poveći kofer.
,,Ne znaš ti kako ja znam da ogladnim.”, odgovori Janković.
,,E tu imaš pravo, mada, usudio bih se da kažem da ti ne mo’š više jes’ no ja.”, izjavi Janko.
Robert je u međuvremenu razgovarao sa Davidom.
,,Kad krećemo?”, upita ga David.
,,Ubrzo. Pogrešno sam se ponio prema Milošu i želim da mu se iskupim.”
,,Fino od tebe”, uzvrati Raičković, ,,znači brod je tvoj?”
,,Od mog strica je. Dopušta meni i mojoj družini da se vozimo povremeno. Naravno, ne vozimo mi; imamo posadu.”
,,Da, shvatam.”
,,Ajmo, Veljko, jesi li spreman?”, upitao je Miloš.
Veljko ništa ne odgovori. Vedran, koji je stajao u blizini, spazi narukvicu koju je Veljko tako brižno držao u šaci.
,,Veljko!”, povika Miloš.
,,Jesam, jesam, spreman sam. Ne moraš da vičeš.”, odazva se Veljko.
Potom je prišao Vedranu i rekao mu:,,Vidio sam kakav si. Jedan si od najboljih od svih nas ovđe što smo. Povjeriću ti ovu narukvicu na čuvanje. Povjerio bih je i Milošu, ali on se ponekad zna ponijeti bezobzirno prema stvarima. Ako mi se nešto desi, molim te, čuvaj je.”
Vedran prihvati narukvicu, klimnu glavom i reče:,,Hoću, paziću je.”
Veljko izdahnu i pogleda tamno oblačno nebo.
Početak krstarenja se mirno odvijao. Prijatelji su se šalili, slušali muziku, pili raznorazna pića. David i Janko su uzaludno pokušavali nagovoriti Krsta da proba alkohol.
,,Jesi li mislio na neku konkretnu destinaciju do koje treba da plovimo ili ćemo čisto onako, opušteno?”, upitao je David pogledavši Roberta.
,,Nemam nekih planova. Idemo besciljno.”, odgovori ovaj.
,,Dobro, odoh ja u kabinu da nešto čitam.”, reče David I, otišavši do kabine, uze u šake zbirku pjesama Dobriše Cesarića.
Prošlo je nekoliko sati.
,,Je l’ i tebi dosadno, Saša?”, upitao je Miloš.
,,A, moglo bi biti zanimljivije. Ajmo da pokušamo da ubijedimo Krsta da su Crnogorci i Srbi jedan isti narod.”, odgovori Janković.
,,Nemoj, života ti”, odvrati Miloš, ,,takva nam sprdnja ne treba sad. Ne bih da pravi ovđe scene. Da smo samo mi, pa ajde. Ovako, kad imaš ovu posadu, Roberta, ne bi dobro došlo.”
,,A jes, imaš pravo.”, odgovori Saša I, usljed snažnog ljuljanja broda, pade.
Vulić se poče smijati iz sve snage.
,,A što je s ovim morem, majko mila.”, izgovori Saša I, uz Miloševu pomoć, stade na noge.
,,Pa, u pravu si, ovi talasi se jesu digli. Mislim da će oluja. Pogledaj nebo.”, rekao je Miloš.
Saša pogleda nebo na kom su se nizali ninbusi.
Veljko je, sjedjeći u kabini, pisao svojoj voljenoj Klarisi na portugalskom.
@veljko29
Izvini ljubavi ne mogu
stići noćas na naše mjesto
@veljko29
Nešto mi je iskrslo
@veljko29
Imam iznenađenje za tebe
Na Veljkovom licu se pojavi široki osmijeh. Izvadi iz džepa zlatan prsten i pažljivo ga osmotri.
Mislim da je bolje da i ovo predam Vedranu. Moram ga samo pronaći. Mislim da je napolju.
Veljko začu kapetanove psovke.
,,Damn this storm! Weather forecast didn’t say anything about this. I knew this was a bad idea.”
Izašavši napolje, počeo je tražiti Zekovića. Kada ga je napokon pronašao, povikao je:,,Veri, dođi na momenat, trebaš mi!!”
Vedran se osvrnu a utoliko čitav brod zadrhta. Veljko se okliznu i ispusti prsten kog prigrabi bjesneće more.
,,Ne!”, uzviknu Veljko toliko jako da je Zeković poskočio.
,,Što je bilo, brate?!”, povika Vedran.
Veljko bez riječi i oklijevanja uskoči u ledene vode.
,,Veljkoo, ludače, što radiš?!”, povika Krsto.
,,Je li uskočio u more?”, upita Deretić koji je stajao okrenut leđima Krstu.
,,Jes!”, odvrati Marković.
David se pojavi na vratima kabine, pogleda gromove koji su udarali na talase i uzviknu:,,Momci, ulazite, biće ovo gadna oluja!”
,,Veljko je uskočio u more!”, doviknu Krsto.
Miloš se pojavi kraj Raičkovića.
,,Što je napravio?!”, doviknu David.
,,Skočio je u more!”, ponovi Krsto.
Miloš krenu da se zaleti ka moru, ali ga David zaustavi.
,,Stani, ludače, vidiš li kakvo je more, uzviknu Raičković, ,,a to nije ni sve! Pogledaj malo bolje.” Miloš spazi peraja iznad površine mora. Na vratima su se pojavili ostali iz Miloševe družine, uključujući i Roberta.
,,What happened?!”, upita Amerikanac.
,,Our friend jumped in the sea. You can still see him over there. He won’t survive. Sharks are getting closer!”, odgovori Raičković.
Robert baci oštar pogled na uzburkano more, Veljka i ajkule i bez glasa pojuri ka talasima. Niko nije stigao da ga zadrži.
,,Wait, man, this is impossible mission!”, povka David ali se Amerikanac ne odazva.
,,Konačno sam ga naša’.”, rekao je Veljko, čvrsto držeći svoj prsten u ruci.”
Jedva je odolijevao talasima. Robert mu se uz veliki napor približi, uhvati ga za ruku i reče mu:,,We need to go back, friend, it’s not safe!”
Njih dvojica se osvrnuše i spaziše peraja nadomak njih. Posljednju stvar koju je Veljko viđeo je bila plaža na kojoj je prvi put poljubio svoju Klarisu.
,,Veljko, Roberteeeeeee!”, vikao je Miloš plačući.
David ga ubaci u kabinu a potom se i ostali povukoše.
,,Treba’ je neko da pođe po njih!”, rekao je Vulić kroz plač. ,,Brate, ne bi mogli ništa da napravimo. Viđeo si kakvo je more i viđeo si ajkuče.”, reče mu David.
