Foto: privatna arhiva
samo li čuješ za Čarobni breg, ti već hodaš po njemu.
Sto godina samoće. kao da je suvišno sve iza naslova.
ako nisi kupio neki roman od Kavabate,
zamisli Hiljadu ždralova i to je estetski doživljaj.
čitao si Ili-ili od Kjerkegora?
ja sam pročitao samo naslov i stao. plašim se,
na sedam stotina stranica
negde se može okliznuti
i pokvariti utisak.
LIST
pedeset godina pre mog rođenja rodio se
Jon Karajon.
obradovah se kao dete, skakao sam od radosti.
Jon Karajon će lako odvajati pesme od sebe,
lako i nečujno, kao sa drveta kad se odvoji list.
na robiji, jedanaest godina je nosio kamenje.
Jon Karajon. ni oznojio se nije.
svaki kamen beše mu lagan kao list.
a onog dana 1986. igrao sam fudbal sa decom,
razbio koleno i plakao,
jer baš tog dana je pao Jon Karajon,
u grob je pao, lako i nečujno, kao sa drveta list.
UPUTSTVO PUTNIKU
ti, neznani putniče, koji Balkan obilaziš
preko raznih turističkih agencija,
drži se morskih obala!
oni što ribu love,
udice drže i mreže pletu,
nemaju vremena za velike zločine.
lako ćeš proći i ravnicama,
čuvaće te motike i plugovi.
krv je na rukama dokonih
stočara u planini.
jer sama im stoka ode na ispašu
i sama se predveče vrati.
NEKA ŽENA I JA
u autobusu:
neka žena, pored mene, čitala moju knjigu.
čitala moje riječi.
a ja sam ćutao, znatiželjan:
nepoznata žena i moja knjiga
i ja, koji sam nepoznat toj ženi –
bijah postiđen, kao kad bi plod
gledao roditelje u trenu kad ga začinju.
trajalo je to. žena je čitala.
skakutala sa stiha na stih, sa lista na list.
potom je pribila moju knjigu na grudi
i putovala.
mislila je nešto.
i bio sam siguran kao mladunče kengura
u vreći svoje majke.
P. S.
bila dva
istomišljenika.
prvi je posumnjao
u drugog.
drugi
je posumnjao
u sebe.
taj drugi,
to sam ja.
IZ BANGLADEŠA
(
u Bangladešu,
jedna te ista pesma za decu –
siročetu tužbalica,
na ulici brzalica,
pored kreveta uspavanka.
(
o ovoj knjizi mogla bi da se napiše knjiga.
(
davno,
još kad je voda bila samo voda,
tražila je puteve, urezivala tlo.
napraviti sebi korito značilo je
dobiti ime
(nije tad bio rođen Žak Derida).
trajati kretanjem, postojati u imenu.
iako mlađe od vode, ime vode postade vodič vode.
kofu vode napuniti iz jedne reke
i prosuti u drugu reku – svaka kap
prihvata drugo ime. toliko o stilu.
(
kiša.
(
sa niskih brda,
brzi spermatozoidi jure u grad,
vraćaju se gojazni rekreativci.
svi mogu zgaziti mravinjak.
i neće ga pokoriti.
(
noć glumi dan.
glumac glumi glumca.
(
u Bangladešu gledamo film
u kojem poznati glumac glumi sebe.
to je najbolje što može glumcu da se dogodi,
jer tada neće preterati.
pred pártskim kraljem, kad su igrali Euripida
(u onoj sceni gde Agava donosi glavu svog sina),
glumac Jason izneo je na pozornicu odsečenu glavu
čiji vlasnik beše Marko Likinije Kras;
to se dogodilo 53. godine
i još se priča.
pa glumac Pol, kad je igrao Elektru,
u sceni gde se Elektri donosi
urna sa pepelom njenog brata,
rekao je da donesu urnu sa pepelom
pre nekoliko dana preminulog mu sina,
da bi naricanje išlo sa srca.
glumci preteruju.
a još su gori koji pevaju pesme.
oni uvek imaju opravdanje.
seti se Femija koji godinama zabavlja
Penelopine udvarače.
(
(…)
(
spor je točak.
spor vetar.
spora salata.
spor sudski spor.
spor sudija u fudbalu.
spori fudbaleri. spora igra.
ko je doputovao – sporo je putovao,
spor je i onaj što kasni.
spora Ahilova kornjača. spor zec.
spora Aristotelova fizika.
spora sporost.
spori paradoksi.
spora ljubav.
treba ubrzati poeziju!
spore su trešnje.
sve što dolazi – sporo dolazi,
ali brzo odlazi.
jedino rana. ona brzo dolazi, ali sporo zarasta.
(
(…)
(
i pitaše me u Bangladešu: zašto se
hladan čovek pretvara
u topli pepeo?
KREMATORIJUM
je dobar samo kao naslov pesme.
(
(…)
tamo, u uglu hotelskog hodnika,
u uglu svega,
leži usisivač,
nad njim stoji metla
(naslonjena na zid)
kao brižna majka
koja sluti:
sine, ne napreži se,
kad-tad ljudi će te iskoristiti
i dići ruke od tebe.
(
