Foto: privatna arhiva

Nirgends, wo Traum ist […]
hat je ein Schweigen so seltsam getönt
P. Celan

Trg Marksa i Engelsa guta mrak Ne prozire zrak U gluv sat oktobarski bat Studenti matrozi vojnici poslanici demonstranti u veliki jesenji poduhvat kreću u juriš u rat za znanje u zasedanje u nezapamćen prevrat Visoko iznad prazne fontane čelično crno uže Na crnom biciklu bez pogona i lanca u tamnom sav s belom trskom međʼ zubima s jednoga na drugi kraj nečujno klizi utvarni pelivan Traum Traum Trauma Traum Traum Trauma potmulo odjekuje kroz san

Na drugu stranu

Preko vrške drške kundaka preko mušica ušica nišana preko guke čuke granice prevoja zavoja proboja Iza rovova krovova silosa iza zidova hridova branika iza emitera profitera govornika iza tenkova švenkova šmrkova iza paćenika plaćenika fanatika iza topova popova imama svećenika većanja sećanja haubica Pod okovima krokovima povezima pod oklopima poklopcima kavezima pod normama uniformama stegovima bogovima slogovima rogovima Pod Onima i pod Ovima Pod Starima i pod Novima

Poetae amor fati

U lazurnoj juhi motrim
Konstelacije zvjezdane tjestenine
M. Milišić

Ne ispod skalina niti kod vrata od Pila kao vojnik komedijaš kmet ne na Stradunu kod Sponze niti Orlanda kao gospar ili njegov služnik Na ulici trgu šetalištu izvan doma stradaju dramatičari prozaisti slikari Eshil Karavađo Tolstoj Šumanović Šulc oni koji posmatraju popisuju svet da bi ga obuhvatili ocrtali dočarali u njegovoj ukupnosti i potpunosti i po cenu susreta s vlastitim udesom Pesnik ne mora da izlazi traga da beži on zna da ga sudbina prati za njega se drži verno kao senka kao pseto umilno reži umesto da bira on je nepromašivo odabran Od dvije mogućnosti – napadač niti branitelj Zato ostaje unutra kod kuće među zidovima policama tišinama kako priliči njegovoj intimnosti poslovičnom samoposmatranju njegovoj glasovitoj melanholiji Oduvek na Ti s ništavilom Pesnik čeka u sobi kupatilu trpezariji kuhinji da kob pokuca pozvoni da bane kroz kamin ili prozor Pesnik je pripravan na to da svrati mu na čašicu usud taj majstor tamnog zanata da mu se u tek zakuvanu juhu prijateljski sruči granata Primiti smrt na ručak kao dolutalog putnika kao izgladnelog gosta podeliti nesebično s njom i poslednje na trpezi što osta – to znači pesnički stanovati na zemlji

Nebo pod Sarajevom

Pred tobom je druga, tamna strana slike I. Andrić Prepustim se pa u nebo tonem A. Sidran

Klecavi tornjevi minareti zvonici
pridržavaju drhtavo
zrcalno obešeno podnebesje

Obronci zatalasane padine
prema horizontu okrenutom naniže
tek što ne padnu obruše se nepovratno
u oblačje zarobljeno na dnu vidika
povlačeći za sobom krajolik odronjen
s kopljastim vrhovima četinara
što ciljaju okomito prema dole
u meke nezaštićene trbuhe kumulusa

Poslednje čaplje selice

bešumno poniru prema zapenjenoj
tamno vrtložnoj dubini zenita

Iz vode mostova korita rečnog
zgrada zidova kaldrme pločnika
tinjajuće komete šrapnela strelimice
lete unatrag vraćaju se
sumračnom perimetru obzora
čvrsto uobručenog sa svih strana

Rasute humke nišani grobovi svetlucavi
tmasti zemljani svod ozvezdavaju
svu noć i dan jednako
bez prestanka