Foto: privatna arhiva
Ima li u ovoj kući barem jedan oštar nož?
Čujem svoju majku
Kako izgovara tu rečenicu
Svaki put kad se latim noža
Koji ne seče kako treba.
Ona nikad nije oštrila noževe.
To je bio muški posao,
A otac često nije bio kod kuće.
Pa smo živeli tako
Tupi.
Kod tetke su,
Sa druge strane,
Noževi bili oštri
Skoro kao tečin pogled.
On je brižno vodio računa o obe stvari.
Tetka je često bila u modricama,
Ali bar o noževima nikad nije brinula.
Tako je za malu mene,
Naoštren nož
Postao simbol moći i nezavisnosti.
Snage i samostalnosti.
Jer ako umeš to,
Ne moraš da se strpiš dok se on ne vrati.
Ne moraš da primaš udarce.
Ne moraš ništa.
Da sam sa jednakom posvećenošću
Kao oštrenje noževa
Vežbala ćutanje,
Čekanje,
Obaranje pogleda
I ostale manire…
O, kakva bih samo prilika bila.
