Foto: Fokalizator

U ovoj zemlji niko ne priznaje da zavidi.
Kad neko uspije, odmah krene horska skromnost:
„Ma, nije to za mene.“
„Ja to ne bih ni džaba.“
„Znaš ti kakve on veze ima?“
I tako, rečenicu po rečenicu, narod se čuva od poniženja tako što ponižava druge.

Visoko su, kažu, mačku džigerice.
Ne zato što ih mačka ne vidi, nego zato što ne zna skočiti.
Kod nas se zavist ne liječi trudom, nego teorijom.
Kad ne možeš do cilja, proglasi ga glupim.
Kad ne možeš do znanja, proglasi ga beskorisnim.
Kad ne možeš do poštenja, proglasi ga naivnošću.
I svi zadovoljni, jer niko nije manji od onog do sebe, svi su samo „realni“.

Na Balkanu je najlakše prezirati ono što ne možeš imati.
To je naša duhovna ekonomija: trošimo tuđe uspjehe da bismo uštedjeli na vlastitom naporu.
Zato je svaka tuđa diploma „kupljena“, svaki tuđi brak „interesni“, svaka tuđa sreća „montirana“.
Samo naša propast autentična.

To je logika mačke koja gleda džigerice i tješi se da su vjerovatno pokvarene.
I što je paradoks veći, to je opravdanje jače:
„Nije meni do para, samo da mi on ne vozi taj auto.“
„Nije meni do slave, ali što baš on ili ona?“
„Nije meni do funkcije, ali da je barem neko pametniji.“
Mi ne mjerimo uspjeh po rezultatu, nego po tuđem nerviranju.

U ovoj zemlji niko neće reći da ne zna.
Samo da „nije imao priliku“.
A prilika se kod nas čeka kao autobus: svi stoje, psuju i krive vozača što vozi druge.
Jer pokušati znači priznati da nisi znao.
A to bi bilo opasno: moglo bi se otkriti da nisi bolji od onog kome zavidiš.

Zato se ovdje ne skače visoko.
Ne zato što ne možemo, nego zato što bismo morali sletjeti.
A prizemljenje je najstrašnija kazna za one koji žive od iluzije visine.
Lakše je ostati dolje, s teorijom o kvarnim džigericama, nego gore, s istinom da nisi mačka nego miš koji filozofira o visini.

Na kraju, svaki narod ima svoje izgovore.
Naš ima izreke.
A ova je, možda, najiskrenija od svih, samo što je niko ne čita kako treba.
Jer „visoko su mačku džigerice“ nije dosjetka,
nego dijagnoza:
narod koji je odustao od skoka, a ubijedio sebe da je to mudrost.

I tako, dok drugi skaču mi objašnjavamo gravitaciju.