Podgorica – Promocije knjige „Čekajući Dylan Doga u Srebrenici“ Dragana Bursaća i romana „Anomalija“ Andreja Nikolaidisa biće održane danas u 18 sati i u 20 sati u Bemax areni, u okviru VIII internacionalnog sajma knjiga koji se odvija u organizaciji i pod pokroviteljstvom Glavnoga grada Podgorice. Najprije će biti riječi o Bursaćevoj knjizi, a razgovor će moderirati Nikolaidis. Nakon toga, u 20 sati, na promociji “Anomalije” razgovor s autorom će voditi Bursać.

Bursaćeva knjiga je zbirka eseja i kolumni koje je objavljivao na portalima Al Jazeere Balkans i Radio Sarajeva, a Nikolaidis danas promoviše svoj najnoviji roman “Anomalija”, koji je nedavno objavljen u našoj izdavačkoj kući.

Dragan Bursać je rođen 1975. godine. Odrastao je u Bosanskom Petrovcu i na obroncima Grmeča đe je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Sremskoj Mitrovici. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Banjaluci. Profesor je filozofije i sociologije. Novinarstvom se počeo baviti 1998. u studentskom magazinu BUM. Nakon diplomiranja radio je kao novinar na Radio Banjaluci. Od 2009. do 2016. zaposlen je kao novinar i kolumnista BUKA portala. Godine 2014. počinje objavljivati kolumne za Al Jazeera Balkans. Redovan je kolumnista Al Jazeera Balkans i portala Radio Sarajevo. Objavljuje i na portalima Autonomija (Vojvodina), te Antena M i Caffe del Montenegro (Crna Gora). Član je P.E.N. Centra Bosne i Hercegovne. Živi i radi u Banjaluci.

Domaćoj publici ne treba posebno predstavljati našega člana redakcije i urednika za esej Andreja Nikolaidisa, ali njegov novi roman tek treba da doživi masovnija čitanja u Crnoj Gori.

“Anomalija je definitivno roman, premda bi mogla da se čita i kao zbirka priča, tematski jasno povezanih. Strukturom možda najviše podseća na Grobnicu za Borisa Davidoviča, odnosno na Sedam poglavlja jedne iste povesti, s tim što ih je u Anomaliji devet i što je Nikoalidis odlučio da doda objašnjenje onoga što se u „poglavljima“ događa. Tekst je podeljen na dva nejednaka dela. Najpre pomenutih devet priča skupljenih pod nazivom „toccata“. U njima se pripovedaju priče iz savremenog vremena, ali se sve završavaju neslućenim anomalijama, odnosno prodiranjem potpuno neočekivanih elemenata u narativni svet. Na primer, u prvom poglavlju koje nosi naziv „To nije bio Bog“, priču scenariste o ultimativnom nasilju koje čini pripadnik političke elite, prekida kiša ljudskih tela koja pada s nebesa i razbija se o zidove i tlo kao da su u pitanju zrele kruške. Naredna se poglavlja završavaju sličnim „anomalijama“: pojavom dinosaurusa, eksplozijom aviona iz budućnosti, ili bombardovanjem od pre pedesetak godina… Sve ove anomalije deluju kao deus-ex-machina završeci priča i da nema drugog, značajno kraćeg dela knjige, pod nazivom „fugue“, ostalo bi nejasno zbog čega dolazi do spoja nespojivog, do cepanja naše prostorno vremenske dimenzije”, zapisao je u pogovoru Fokalizatorovoga izdanja “Anomalije” član redakcije Fokalizatora za Srbiju književni kritičar Vladimir Arsenić.