Foto: Vanja Čerimagić
Pregledi novije srpske pripovetke nisu tako česti kao što bi se moglo pomisliti, ali valjda je to i normalno u kniževnosti u kojoj su dovedeni u pitanje i književni život i književna scena. Njih su nekad činile kafane i časopisi, a danas su ih zamenile društvene mreže, koje imaju svojih prednosti, ali i očiglednih mana. Prva i najvažnija među njima je nedostatak uredničke kontrole. Ona često nije bila posebno stroga ni u časopisima, ali je postojala. Danas, pak, svako može da objavi sopstveni književni uradak na nekoj od društvenih mreža i da dobije stotine lajkova, automatski sebe proizvodeći u spisateljicu/pisca. Nažalost, takvo samoproklamovanje padne na ispitu realnosti kada rukopis stigne u izdavačku kuću gde ga urednici pročitaju i jednostavno bace u koš.
Drugi problem s antologijama i pregledima, pored toga što nužno pate od ograničenog uvida, jeste i to što su uvek subjektivni. Normalo je da će sastavljač/i pregleda da favorizuju određene autorke i autore zbog poetičke, ali budući da se radi o maloj književnosti ili kako je to Frederik Džejmison rekao književnosti trećeg sveta, i političke/ideološke bliskosti. Stoga bi za potpuni uvid u to šta se dešava u jednoj književnosti poput naše bilo potrebno da se pročitaju pregledi različitih priređivača koji su, idealno, nastajali u otprilike isto vreme. Nažalost, tako nešto je veoma retko, ali ne bi bilo bez smisla.
Uzevši u obzir ova ograničenja, red je da predstavim sopstevni izbor. Najpre on je ograničen godištem autorki/autora. Cilj je bio da se predstave oni mlađi od četrdeset godina. Zbog toga je kao granično godište autora uzeto 1982, da u trenutku objavljivanja autorke/autori[1] ne budu stariji od propisane norme, premda je ona arbitrarna. Ipak daje koliki toliki uvid u to kakvo je stanje među mlađim pripovedačicama i pripovedačima. U našoj književnosti postoji zabuna oko termina mlad i perspektivan, pa su tako neki pisci od 60 godina dobijali ove titule, ali stvari, čini nam se, dolaze na svoje mesto upravo i pojavom nagrada i konkursa za prvu knjigu. Najpre onaj Matice srpske, zatim kragujevačkog Studentskog kulturnog centra, a potom i Nagrada „Đura Đukanov“ podarili su nekima od autora u ovom izboru status. Među njima su Bojan Krivokapić, Ana Miloš, Milana Grbić, Jelena Marinkov; Marija Pavlović. Tu su naravno i konkursi za neobjavljene priče koji su takođe afirmisali, ne samo ove mlade autorke i autore, već i mnoge na prostoru zajedničkog jezika. Među njima je meni lično najvažniji „Ulaznica“, ali treba pomenuti i „Lapis Histriae“, FEKP, Karver i druge.
Ono što je posebno važno jeste da polako nastupa promena u rodnoj strukturi ovakvih izbora. Nekada je bilo gotovo nezamislivo da se u njima nađe više spisateljica nego pisaca. U ovom izboru, i to ističem s ponosom, dve trećine čine spisateljice. Ovo nije rađeno ni sa kakvom pro et contra namerom. Stvari su prosto takve na terenu i s radošću ih konstatujem. To naprosto znači da je došlo do pomeranja i da je tradicionalno muška književnost konačno poklekla i uzmakla pred „navalom“ žena, prevashodno zato što one bolje pišu, a i imaju mnogo više toga da kažu. Neke od njih su aktivnije u promovisanju i problematizovanju sopstvene spisateljske pozicije, neke manje, ali budućnost definitivno pripada njima. I to je ogromna stvar. Uživajte u ovom izboru, autorke i autori su poređani po abecednom redu. Ima ih dvanaest, ali ne čekaju i ne slede nikakvog mesiju, osim sopstvenog poetičkog kreda.
[1] izbor je pripremljen 2021. godine.
