Foto: Nebojša Radović
I to se dogodilo. Nijesam se nadao, ali… mala smo mi zemlja za takve podvige, pa se eto dese. Na nekim poljima znamo zasijati, sjajnom medaljom, ali evo i nečeg novog! Nije bilo za očekivati da se za nas male ovako sazna, ali pokazalo se da znamo iznenaditi. Veliki u problemu, a kod nas sve jasno.
Neke „velke“ sile su ovih dana bile značajno uznemirene dešavanjima koja su se odigrala na njihovoj teritoriji. Naime, iznenada, i ničim najavljeni, pojavili su se objekti, u vidu balona koji su duboko ušli u njihovu teritoriju, a da nadležni za to nijesu znali. Imaju li svu tehniku i ljudstvo kojima s može samo pozavidjeti, imaju. Da li su stalno u funkciji, jesu. Je li pokriven svaki dio teritorije, jeste. Ima li neko nešto bolje od toda što oni imaju, teško bi se moglo reći da ima. Još je veći problem što su se ti neindetifikovani leteći objekti pojavili upravo na nekim teritorijama koji su bile predmet pojačane pažnje i prisustva upravo sofisticirane tehnike koja bi trebala da ih otkrije i nadležne upozori na njihovo prisustvo, kad ono ništa! To čudo od vojne tenike i nauke je zakazalo pred nekim balončićem koji im je pun raznoraznih uređaja, i kako su sami „veliki“ saopštili, „sa izuzetno visokim stepenom komunikacije sa nepoznatim pošiljaocem i izvršio nepoznate radnje dok nije reagovala odbrana da ga neutrališe“. I što je takođe veoma važno, nije se deslio jednom nego više puta! Logično, postavlja se pitanje, hoće li ga biti opet? Hoće li umjesto razne tehnike u korpi balona biti nešto drugo? Može li da to drugo izazove „bum“ tamo đe se „veliki“ ne nadaju? I šta onda? Nije „pošiljka došla sa očekivane adrese već iz nepoznatog pravca!? Kome se svetiti i na koga krenuti protivudarom? Mnogo je nepoznanica!
A kod nas „malih“, za razliku od „velikih“ nema iznenađenja. Mi za naše balone znamo ko su, odakle su, ko ih šalje, sa kakvim ciljem, sa kojim namjerama, sa kim komuniciraju … pa ih mi i definišemo kao „poznati leteći objekti“. Sve je poznato, iako pošiljaoci balona misle da se ne vidi i da nijesu otkriveni.
Prvi balon koji je lansiran u aktuelnoj igrici „Game of Thrones“ je sa poznate adrese, na kojoj boravi vrlo često, za koju kako je sam izjavio ima papire, koja mu je više na srcu nego ova za koju se bori da je osvoji (kako sam reče da ne navodim već više puta ponovljene izjave). Imamo prilike da ovih dana gledamo u propagandnim spotovima zabrinuto lice, koje se kaje za ranije povučene poteze, i da nam sugeriše kako u budućnosti neće biti kao što je bilo. Veliki zaokret, za poznatog učesnika sa naše političke scene čije govore smo slušali, koji su bili sve, samo ne ono što nama sada obećava. Postavlja se pitanje, kad i šta mu vjerovati? Na ono što ponavlja poslednjih decenija ili ovo poslednjih nekoliko dana. Mnogo mi liči na onog vuka iz karikature, koji stoji za govornicom, dok ga ovce kao publika slušaju, a obećava im „čim me izaberete za predsjednika, postaću vegetarijanac“. I generalno, nije do vuka, za njegovu ćud znamo koliko se mijenja, međutim, jedina je nada da među nama građanima ne bude mnogo “ovaca” koje će ga glasati, znači do “ovaca” je, one na žalost glasaju!
Naredni balon koji nam je pokušao zauzeti vazdušni prostor doletio je sa iste teritorije, ali mu je lansirna rampa bila druga. Očigledno značajno lošija i sa značajno manje kapaciteta od prve. Balon šaren, sa veselim bojama, pun vedrine i obećanja o blagostanju koje nas očekuje samo ako on uspješno sleti na presto, iako sa pozicije na koju se namjerio ne može ništa od obećanog uraditi, ali nema veze. Bar obećanja ne koštaju ništa. Ionako će se to zaboraviti kao i brojna ranija kojih se više ne sjećamo, a data su, a to što nijesu ispunjena nema veze. Obećaće se nešto drugo, što je još manje realno, pa će pokriti prethodna. Ali, let ovog balona bješe vrlo karatak, previše kratak. Skoro da nije ni poletio, a „zli dusi ga izbušiše“. Ne dadoše mu da do kraja svojom pričom zamajava one na zemlji dok on leti. Dozvolu za letenje nema pa mu „kontrola leta“ ne dade da nastavi. Iako je više puta pitan „imaš li dozvolu“, on kaže „balon mi je zeleni“, kontrola opet pita isto „imaš li dozvoju za letenje“ on odgovara „prava ekološka boja“, … i tako u krug i tako aterira na početak piste, da ne uspje da se odvoji od podloge, a baš je bio isplanirao, svašta da nam obeća iz one korpe. Šteta (mislim za njega) što ga ne puštiše da čujemo šta nam se sigurno neće dogoditi.
Osim ovih sprema se još balona da uzleti, no su nešto nesigurni. Lećeli bi, ali ne znaju kako, ne znaju sa kim, ne znaju dokle, ne znaju ako se odvoje od Zemlje kako da se opet vrate na nju. Bezbjedno, naravno. To da će se neki razbiti prilikom ateriranja, to je sigurno, ali šta da rade. Nadređeni im rekli „ima da letite, pa ćemo viđeti kad poletite šta ćemo dalje, niko još gore nije ostao“. Njima su nadležni daleko, i neće im biti ništa, a balondžije znaju šta ih čeka, pa pokušavaju naći neko drugo rješenje. Kad bi se našao neko drugi da preuzme odgovornost za ovo, bilo bi im značano lakše, mogli bi sa svojih 0,2 do 1,3% podrške još malo uživati, ali nekad mora izgleda i ovako da se desi. Biće to prasak, sa posledicama, ne nekim velikim, jer ne mogu visoko polećeti, a i nije to neka težina, koja kad padne izazove neki potres. Oni koji budu u balonu malo će se stresti, ali navikli su da padaju. Nije im prvi put. I onako će posle pada da nam se obrate sa pričom kako je to bio vrlo uspješan let, nego mi to nešto ne vidimo….
Ovo je za sada poznato stanje. Čeka se da još „poznatih letećih objekata“ nikako uzlete. Velika se galama digla koga staviti u korpu. Može li korpa sa balonom dolećeti do trona ili će se i ona razbiti? Mjeri se koliko jak vjetar duva i sa koje strane svijeta, ali im izgleda instrumenti nešto nijesu kalibrisani pa im se rezultati mjerenja ne poklapaju. Iako nam konfiguracija reljefa nije baš naklonjena, za sada je sigurno duva sa istoka, a hoće li biti još sa koje strane, moramo sačekati, srećom ne dugo.
Dok se ovo ne riješi, nastavljamo po starom, crkve ćemo oslikavati „lijepim freskama“ kao što je urađena crkva u Rožajama, (dok u isto vrijeme predstavnici manjinskih naroda, koji su akteri sa freske, sjede u vladi koja to toleriše) popovi nam osveštavaju „nove“ trajekte na Kamenarima, mandatar u pokušaju i dalje sastavlja vladu, vlada koju podržava 7-8% poslanika vlada 100%, intelektualci većinski ćute, Pljevlja i dalje u dimu…
Da nije žalosno, bilo bi smiješno!
