Foto: Nerkesa Dreković
Jedna žena koja spava
kao da pozira Luciju Fontani,
van sveže prostornosti.
Dve ispijene čaše
koje zaboravljaju
čemu su nazdravljene.
U hodniku dvoje starih
za kojima se lift zatvara
kao da silaze u podzemni svet.
Tako i ljudi sa svih strana sveta
svakodnevno u grupama silaze u metro
odlazeći istim linijama
na različita mesta.
MONT EVEREST
Leteti uzdajući se u snažne
vetrove.
Erodirati vulkanski krater,
nazvati ga ostrvom.
Pronaći čvrste ploče.
Na njima uklesati lični simbol.
Osvetliti svoju unutrašnjost
gledajući druge.
Dovesti granice do samoubistva.
Izbegavati zbunjujuće senke.
I imati uvek na umu:
i najveći planinski vrh
čekao je nekada
na dnu mora.
ZMIJA
Sanjaš li je –
imaš dušmane.
Svaka kuća ima svoju.
Kad je vidiš
kažeš triput: idi odavde.
Ako ode –
kućna je.
ANGARA
Ulaziš u ovaj grad
kao u tajnu zaspalog satira.
Gledaš kako se barok lepio
za građevine davnih epoha
kao veo za lice neveste.
Za tobom ostaju ulice
užasnute kao da se ogledaju
u Bošovim očima.
Žena si, top napravljen po svršetku rata,
koji nije dočekao da ispali nijedno đule.
U prvim jutarnjim časovima
napuštaš grad, stvarna i usamljena,
kao što iz najdubljeg jezera na svetu
ističe samo jedna reka.
BEDUIN
Pod pustinjskim nebom
hiljadu duša – samo jedna želja:
kiša.
A kad jednom padne
beduin se mora
braniti od nje.
ODRAZ
Jedne večeri,
dok smo razgovarali
o narodima prošlim,
kroz naš lik su,
u odrazu na velikim prozorima
restorana,
spolja,
išli slučajni prolaznici
i nestajali pre nego ih opazimo.
